Шта је бронхоскопија

Пише: др Драган Станојевић, специјалиста пнеумофтизиолог, начелник Одељења специјалистичко-консултативних прегледа, помоћник директора за болничко лечење одраслих и деце и дневну болницу Специјалне болнице „Сокобања“

БРОНХОСКОПИЈА је директно посматрање душника и бронхија, које се обавља танким и флексибилним инструментом - бронхоскопом. Дозвољава непосредно сагледавање и интервенције у унутрашњости трахеобронхног стабла. У току бронхоскопије могуће је узети испирак, брис и биопсије слузнице бронха и видљиве патолошке лезије.

Затим, урадити иглену биопсију кроз зид бронха околних жлезда или плућног паренхима, узети неконтаминиран секрет из доњих дисајних путева, испирак из бронха и алвеола (бронхоалвеолна лаважа). Све то у циљу даљих бактериолошких, цитолошких, хистопатолошких и имунохистохемијских прегледа и спровођења терапије.

Углавном се користе ригидни и флексибилни бронхоскопи. Ригидни бронхоскопи су металне цеви широких лумена, које обезбеђују добро вентилисање болесника и лакше извођење потребних интервенција. Мана им је што захтевају општу анестезију и што је кроз њих могуће сагледати само лобарне бронхе и отворе неких сегментних бронха. Флексибилни, савитљиви бронхоскопи омогућавају преглед свих сегментних и субсегментних бронха, биопсију плућног паренхима, а уз помоћ рендгеноскопије омогућују и биопсију лезија које се не виде директно кроз бронхоскоп.

Мада нешто ужи радни канал фибербронхоскопа отежава сложеније интервенције, чињеница да се преглед обично обавља у локалној анестезији, по потреби и у болесничкој соби, уз поменуто дубље и лакше продирање инструмента, ставља флексибилни бронхоскоп у први план.

Најчешћи разлози за бронхоскопију су дијагностиковање и потврда тумора у дисајним путевима и плућном паренхиму, преоперацијска процена, изоловање микроорганизама у случају нејасних или упорних инфекција, биопсија хилусних жлезда и постављање дијагнозе интерстицијских болести. Хемоптизије неутврђене етиологије представљају строгу групу индикација за бронхолошко испитивање.

Дуготрајан, необјашњен кашаљ и стридор су такође разлог за бронхолошко испитивање. Налаз М. туберцулосис у спутуму особа чије рендгенографије плућа не објашњавају добијени налаз, или јасна рендгенска сумња на туберкулозу без бактериолошке потврде, такође, захтевају бронхоскопију. Слично је када су у питању гљивичне инфекције.

Индикације за терапијску бронхоскопију су: вађење страног тела, одстрањење секрета или ателектази изазваној задржаним секретом, лаважа дисајних путева или алвеола, механичко одстрањивање мањих ендобронхних тумефакција (полипа, аденома), ласерска и криотерапија, као и ендолуменско зрачење.

Ризик представљају болесници који имају трајну хипоксемију, исхемичку болест срца, теже поремећаје срчаног ритма, хеморагијску дијатезу. Ако је оваквим болесницима неопходно бронхолошко испитивање, спроводе се посебне мере: оксигенотерапија, мониторисање срчаног рада и слично. Да би се избегли нежељени инциденти и тачније дијагностиковали, пре бронхоскопије потребан је пажљив клинички преглед, рендгенолошка обрада, испитивање дисајне функције, преглед срца и лабораторијске анализе крви. Болесник се упозори да на дан прегледа не доручкује, да не пије течност или лекове и да не пуши. Након бронхоскопије два сата не смеју се узимати храна и течност, пацијент се упозорава да 24 сата после прегледа не управља моторним возилом и да не потписује важна документа.