Жена која је дешифровала објаву рата Србији

Када је Наша пошта, децембра 1931. године, објавила да ће значајна новчана награда отићи у руке оном телеграфисти који докаже да је 28. јула 1914. дешифровао телеграм министра спољних послова Аустроугарске грофа Леополда Бертхолда о објави рата Србији, тек тада се сазнало да се иза иза овог чина налази једна жена. Наизглед обична, али довољно одлучна да тог тренутка скине вео тајности са свог имена и презимена. Ружица Петровић-Црепић касније ће признати да њен мотив није било материјално признање, нити слава. Желела је само да стручност и храброст свих њених колега, који су у тим ратним данима свакодневно примали важне записе, не остану заробљени дебелим слојем прашине, што би се у противном вероватно догодило.

- Мени је овом приликом много више стало до тога да се истакне мој и мојих другова морални удео у томе раду, него ли материјална награда коју је уредништво обећало. А то што до данас нисам о томе ништа говорила, ни предузимала, је зато што нисам хтела да се сама рекламирам – говорила је скромна телеграфисткиња.

Ружица је тако, 17 година после почетка Великог рата, истину доказала рукописом у оригиналном телеграму који је фотографисан и прештампан у књизи „Наша победа“. Захвалила се уредништву на племенитој иницијативи, а новчану награду у висини од 150 динара је одлучила да уложи у нешто што ће је вечно подсећати на бурна ратна времена, у којима је и сама учествовала, имајући велику одговорност да свако слово пажљиво и тачно пренесе.

Чувени документ којим је Србији објављен рат био је у форми обичног, а не дипломатског и путовао је од Беча преко Пеште. Најпре је стигао на адресу Главне поште у Београду, али ју је телеграфиста послао у Крагујевац, где је управник био Влада Димитријевић, а шеф телеграфа Врховне команде Марко Протић. У то време, службеници су радили и дању и ноћу, а судбина је хтела да у битном моменту на дежурству буде и Ружица. На питање ко од крагујевачких телеграфиста најбоље на слух прима телеграме писане латиницом, сви су претрнули од страха и узбуђења. Знало се да је у питању ратни документ.

- Настао је тајац и ја сам сама пошла ка тастеру и села за апарат – записала је касније Ружица.

Ружица га је исправно дешифровала и проследила у Ниш, право председнику српске Владе Николи Пашићу. Од тада је почела да се исписује нова страница историје... Телеграм објаве крвавог сукоба, чији се оригинал чува у Архиву Србије је гласио: „Краљевском министру иностраних дела у Нишу Краљевска Влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914. године, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, због чега Царска и Краљевска Влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тренутка Аустроугарска се сматра у рату са Србијом. Министар иностраних дела Аустроугарске, гроф Бертхолд“.

Колико је само присебности и стручности било потребно док су се примале и преносиле такве информација. У рату је, срећом, било и лепих вести, а Ружица је била најсрећнија када је баш она примила депешу војводе Живојина Мишића. Вест о славној победи српске војске на Сувобору и Руднику проширила се из Ружичиних руку и обасјала народ:

- Тада су наше сузе радоснице биле награда за све оне мучне и тешке тренутке које смо преживљавали.

Нажалост, остали смо ускраћени за вести из приватног живота Ружице Петровић-Црепић, жене чије би име и презиме на страницама српске, бар телеграфске, историје морало да се пише великим словом. Њено службовање се завршило у Београдској дирекцији пошта и телеграфа.

ЈЕДИНА ПРИМАЛА ТЕЛЕГРАМЕ НА ЛАТИНИЦИ

У 2014, години обележавања века од почетка Великог рата, припремљена је и изложба „Јединице везе српске војске у Првом светском рату“, чији је аутор била кустос ПТТ музеја Љиљана Ђорђевић. Управо је она истакла да је Ружица Петровић-Црепић била изврсни морзиста и особа која је једина на слух могла да прими телеграме писане латиницом. Она је, потврдила је, примила ратни документ и на њему се налази параф који то доказује.