Рекламе, рекламе... Данас тешко живимо од њих. Бљеште на нас са свих страна, упозоравају да нећемо дуго ако не пијемо лекове које они праве, ако не једемо шта нам се каже, обучемо оно што нам препоручују... Уопште, шта ће нам живот без рекламе и онога што нам неко "саветује" да поседујемо...

Одавно је све почело, а ми вас враћамо у некадашња издања градских реклама и оглашавања. Вратићемо се у тридесете године прошлог века. Тада су најважнији медији били штампа и радио. Телевизија је тек настајала, први тв апарати појавиће се на сајмовима у предратној Европи, а њихов потенцијал још није био препознат.

Основни вид обраћања будућој публици и потрошачима били су огласи, који су до купаца досезали највише путем штампе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Мистерија првог кружног тока

Новине су биле озбиљније него данас, па је и читалачка публика озбиљно схватала позиве на куповине, распородаје, модне ревије...

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКОВ ТРГ Теразије су од краја Првог светског рата па до почетка наредног планетарног сукоба носиле име Престолонаследников трг. Тај појам је био уобичајен и прихваћен од тадашњих Београђана. Ипак данас мало ко уопште зна да је овај трг некада носио такво име.

Пасту за зубе још тада су прозвали "калодонт". Уз рекламни текст стајало је упозорење да после прања зуба "не треба јести ништа више, јер и најмањи остатак јела међу зубима може развити своје разорно деловање!".

Делотворни "сулфорицин-олеат" био је задужен за "отапање" зубног каменца.

Са друге стране, "најсолидније цене" даме су могле да виде на производима у радњи Вељка Петровића, на Престолонаследниковом тргу. Оглашивач је вапио за муштеријама тако што је истицао највећи избор свилених и вунених тканина за даме, призивао их је вуненом и свиленом чипком...

Истичу се и "готови мантлови и зимски капути за даме".

Свега је било у тадашњем Београду...