Један део града данас више не носи име које га је красило вековима. То је Зерек. Почетак му је био од укрснице улица Краља Петра и Узун Миркове и спуштао се наниже, ка дунавској страни Дорћола.

Био је то својевремено и најпрометнији трговачки део града. Још у време Турака трговина је овде цветала, а њиховим одласком на ово место су се населили трговци свих нација које су биле настањене у Београду.

Можда је најлепше вратити се међу белешке Бранислава Нушића, који је веома упечатљиво описивао овај део града, укључујући и своја сећања која је марљиво записивао.

"Најстарији Турци, ерлије, ту имали своје куће сакривене у дубоке баште. Сем њих, а испод Душанове улице па све до Јалије (на обали Дунава), била је позната јеврејска махала. Тек по одласку Турака из Београда почели су Срби и Цинцари (а нарочито ови последњи) да откупљују турска имања и да насељавају Зерек."

Прочитајте још - Београдске приче: Кад Турци забораве бакшиш

- То је најцентралнији део и најживља улица старог Београда - писао је Нушић у својим сећањима.- Док је у ономе делу ка Саборној цркви, који се звао Главна чаршија, било и гросиста и великих радњи и магацина, дотле су се на Зереку сабрале све занатлије и радње на детаљ. Па и по самим носиоцима фирми било је извесне разлике између Главне чаршије и Зерека. Док у Главној чаршији преовлађује потпуно хришћански елеменат - Срби и Цинцари - док се у тој чаршији налази свега један нехришћанин, Русо, сараф, дотле је Зерек мешавина свих вера и свих раса: Срба, Цинцара, Турака, Јевреја, Јермена и Бошњака Муслимана, ако ове треба издвојити као засебан елменат.



Зерек је турска или јос вероватније арапска реч. По једноме тумачењу, које је и у литератури забележено, та реч значи: мудар, паметан, трезвен, бистар. Она се као придев додаје имену човека кога цене као мудра и паметна. Тако ће рећи: Зејрек-Махмуд, Зејрек-Исмаил итд. То тумачење претпоставља да је у томе крају Београда становао некада какав зејрек и био толико популаран да је своје име простро на цео крај.



Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Вечите муке за паркинг



- Ово ми тумачење изгледа и произвољно и неозбиљно - промишљао је Нушић.- Мени није познат пример да су Турци по личним особинама (придеву) некога човека давали имена месту; они су га давали само по личноме имену (као и ми: Петровац, Михаиловац, Александровац). Зејрек је вероватно термин који обележава извесан облик или формацију тла. Интересантно је да и у Цариграду постоји махала која се зове Зејрек и да и она почива на падини као и наш Зерек. Постоји и у Малој Азији место које се зове Зерек. Изгледа врло вероватно да су становници тога места у Азији населили ону махалу у Цариграду, када су га Турци освојили и изабрали себи сличан терен какав је онај у њиховоме граду. Тако је исто могуће да су ти Зеречани из Цариграда дошли затим у освојени Београд и истоветноме терену дали име Зерек.

БАЈРАКЛИ ЏАМИЈА

По Зереку је првобитно била названа и џамија, која је у томе крају постојала, Зејрек-џамијом. Према Нушићевим сећањима, "иако је она за турске владавине имала званично име Бајрак-џамија, а тим именом и данас постоји и служи Алаху".

Званично име Бајракли џамија настало је по томе што је на њу истицана застава, барјак, у време када би почињала богослужења у београдским џамијама. То је био оријентир свима осталима који их је упућивао на време за почетак молитве.