Трговци, велетрговци, фабриканти, лиферанти... све су то имена за оне који су се бавили економијом пре стотинак година, баш као што ови данашњи "бизнисмени" упорно захуктавају економско клатно убрзаног напретка. Важно је што брже стићи до потенцијаног купца, продати робу, утрошити новац за нови обрт, па поново продати, па опет уложити...

То помахнитало клатно увелико се љуљало још у предратном Београду, када је основно средство маркетинга и пропаганде био огласни простор у штампи. Новине су и тада давале леп публицитет комерцијалном простору, јер су се новински приходи значајно увећавали овим путем.

У овом тексту се сећамо неких од реклама које су привлачиле лепу пажњу јавности оног доба.

Радио је представљао "велику капију" кроз коју се улазило у будућност. Нова технологија, емисије које су се емитовале путем ове, магичне кутије, као и пажња јавности постале су незаобилазан део сваког угледног домаћинства. У прво време радио апарат био је привилегија само добостојећег слоја Београђана, да би потом постао део општег амбијента.

Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: "Трамвајем у 21. век"

Ексклузивни произвођачи попут "Филипса" упорно су закупљивали свој простор у штампи, како би досегли до све већег броја будућих муштерија. Први пут је програм "Радио Београда" био емитован тридесетих година прошлог века, да би убрзо освојио највећи део публике.



Власник првих робних кућа у граду био је Влада Митић, човек чији је концепт продаје на велико брзо заживео. Најпопуларније робне куће носиле су његово име, а трговачко умеће обезбедило му је немалу империју. У огласу којим подсећа најширу публику да је на реду празник Врбица, вешто привлачи родитеље да потроше што више новца на дечију гардеробу и друге потрепштине.

Код поменутог "Митића" суграђани су могли да купе најмодерније писаће машине, чији произвођач "Глобус" је ватрено истицао предности свог производа. Иако су у међуратном периоду бројни званични документи писани руком, машина "за куцање" како су је понекад невешто звали, била је направа која је најављивала светлију и прецизнију будућност, уз много мање флека од мастила.

У исто време се "Гранд хотел" уместио у палату Занатског дома. Цртеж на реклами лако ће објаснити да се ова институција налазила у здању данашњег "Радио Београда". Фонд занатског дома био је асоцијација која је окупљала све градске занатлије и организовала их је у врло успешан еснаф. Утицајни, а са великим капиталом, имали су велике инвестиције, а здање на углу данашње Светогоске и Хиландарске улице подигнуто је управо из њихових фондова.

Прочитајте још - Београдске приче: Три нестварна кадра са истог места



РЕЧНИК И АРГУМЕНТИ

Пажљивим читањем текста за хотел који се налазио у данашњем здању Радио Београда лако увиђамо како је ту био "хотел првог реда у центру вароши". Овај, стари термин "варош" Београђани више никако не користе ако описују свој град или његове делове. Здање је имало 60 модерно "меблираних" соба са текућом хладном и топлом водом.У њима је владао "потун конфор". Са "н" уместо данашњег "м".

У саставу здања био је и биоскоп "Авала" са најбољим сезонским програмом, а цене су биле "солидне".