Ослобођење Београда у Другом светском рату данас је обележено и меморијалним дефилеом "Победа слободе", током којег се од хотела "Москва" на Теразијама до палате "Албанија" са војног камиона пуштала радио-драма "Слободни Београд".

Почасни вод питомаца Војне академије Војске Србије формирао је колону у којој су били и заменик градоначелника Горан Весић, други представници Града, Министарства одбране, СУБНОР-а, као и бројни грађани.

Тридесет дипломаца носило је реплике застава бригада које су учествовале у ослобођењу Београда, а потомци оних који су животе дали за ослобођење Београда пре 75 година носили су и слике својих славних предака.

Радио драма "Слободни Београд", која је пуштана са војног камиона током дефилеа настала је по тексту Милована Витезовића, у режији Владимира Путника, представља реконструкцију ослобађања престонице Србије, у којој се осим радио станице Москва и Лондон, јавља и Радио Београд.

У драми је коришћен документарни радио материјал, а сцене су написане према успоменама партизанске докторке Саше Божовић, партизанке Дане Милошевић и према књигама "Разговори Александра Саше Ненадовића са генерал - лајтнатом Кочом Поповићем" и "Успомене генерала Пеке Дапчевића"

Заменик градоначелника Београда Горан Весић истакао је у изјави за медије да Град Београд шесту годину заредом с поносом организује меморијални дефиле "Марш победника", сећајући се тако свих оних који су дали своје животе у ослобађању Београда у Другом светском рату.

Фото П.Митић

Подсетио је на обнавлање обележавања ослобођења Београда у Другом светском рату од 2014. године, наводећи да је одлуком Скупштине града Београда ове године озваничена манифестација "Дани победе", којом су обједињени датуми ослобођења главног града у два светска рата.

"Подсећамо се догађаја из наше историје јер сећањем на оне који су дали животе, себи указујемо на то колико је важна слобода и колико треба да је чувамо. Посебност обележавања ''Дана слободе'' јесте то што је у школама један час посвећен важним датумима наше историје, 20. октобру и 1. новембру, како би деца научила шта се све дешавало у прошлости и какве смо све жртве дали да бисмо данас били слободни", казао је Весић.

фото З.Јовановић


У име Града Београда, догађају су, између осталих, присуствовали заменица председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, главни урбаниста Марко Стојчић и члан Градског већа Фадилл Еминовић.

По завршетку меморијалног дефилеа, на Тргу Републике, руски национални ансамбл Александров одржао је концерт поводом 75 година од ослобађања Београда.

АЛЕКСАНДРОВ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ У ЧАСТ ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА


Под покровитељством председника Србије Александра Вучића, а поводом 75. годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату, руски војни ансамбл "Александров" одржао је данас свечани концерт на Тргу Републике у престоници Србије.

Концерту на отвореном присуствовао је велики број грађана, као и заменик градоначелника Београда Горан Весић и учесници меморијалног дефилеа, који је претходно одржан на потезу од хотела "Москва" до палате "Албанија".

Ансамбл Александров основан је 12. октобра 1928. године, а у почетку је имао 12 чланова и предводио га је Александар Александров.

фото З.Јовановић


Наступали су на ратним жариштима широм света, а Црвену армију 26. јуна 1941. године на фронт у току Другог светског рата испратили су песмом "Свети рат".

Једини су руски хор који је наступао у седишту НАТО, 2007. године, а извели су управо своју песму "Свети рат".

Наступали су у Југославији, Авганистану, Пољској, Финској, Сирији и многим другим земљама, а певају на готово свим језицима света, укључујући кинески и индијски.

фото П.Митић


Ансамбл који данас броји 200 чланова, на репертоару има 2.000 нумера.

Ансамбл овог хора задесила је и несрећа 2016. године, када су 64 њихова члана изгубило живот у паду авиона, који их је повео из Адлера у Русији ка војној бази Хмејмим у Сирији.

фото П.Митић


Поводом 75. годишњице од ослобођења Београда, садашњи руководилац руског војног ансамбла "Александров" Генадиј Сачењук је заједно са Весићем положио венце у парку Александров у Београду.





ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ У ПАРК АЛЕКСАНДРОВ

Заменик градоначелника Београда Горан Весић и руководилац руског војног ансамбла "Александров" Генадиј Сачењук данас су, поводом обележавања 75-огодишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, положили венце у парку Александров.

Прочитајте још: Сећања ослободилаца: Сви смо желели у први ешалон

Весић, који је у име Града Београда венац положио заједно са председником градске скупштине Николом Никодијевићем и помоћником градоначелника Андрејом Младеновићем, најавио је да ће у том парку бити изграђена мала музичка фонтана, с које ће посетиоци током одређеног доба дана моћи да чују нумере које изводи хор "Александров".

"Тада ће овај парк добити пун смисао и сваког дана подсећати Београђане на везу који имају Београд и хора Александров", рекао је Весић.

Прочитајте још: ГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА: Судбоносни ток Београдске операције

Он је додао да је Београд захвалан Црвеној армији, "нашој руској браћи", на помоћи у ослобођењу града пре 75 година, истичући да престоница Србија једина у свету има парк Александров и да једини има посебну везу са истоименим ансамблом.

фото П.Митић

Подсетио је да је, после тешке авионске несреће у којој су скоро сви чланови хора Александров погинули 2016. године, донета одлука да парк, који се некада звао Девојачки парк, добије име по том ансамблу.

"То је имало смисла да урадимо јер је Александров веома популаран у Београду. У парку се налази и споменик цару Николају, а на овом месту налазило се руско посланство током 19. века. Тако да је овај парк на више нацина посвецен Русији", рекао је Весић.

Весић је захвалио члановима ансамбла "Александров" што сваке године долазе у Београд и додао да ће Београђани и данас моћи да их на отвореном чују што се, нагласио је, не дешава често ни у Русији.

"Данас ћемо заједно са њима прославити 75. година слободе", навео је Весић.

Фото П.Митић

Руководилац руског ансамбла "Александров" рекао је да је за чланове тог хора велика част, али и одговорност, да присуствују прослави 75-огодишњице ослобођења Београда.

"Увек смо имали посебне односе између хора Александров и Србије", оценио је Сачењук.

Он је, у име ансамбла и чланова породица њихових колега који су погинули током авионске несреће 2016. године, захвалио Граду Београду и Србији да овај парк понесе име по том ансамблу.

"Највреднија ствар коју имају људи су памћење и вера. То су две ствари које обједињавају наше народе", рекао је Сачењук и додао да је за чланове тог хора велика част што могу данас да наступе на Тргу републике.

Концерт руског војног ансамбла "Александров" биће одржан данас у 12.30 часова на Тргу републике.

Полагању венаца у парку Александров присуствовала је и директорка Руског дома Надежда Кушченкова.

БОЦАН-ХАРЧЕНКО И ВЕСИЋ ОТКРИЛИ СПОМЕН ПЛОЧУ ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА


На београдском Тргу Републике ;где се од 1944. до 1954. налазила гробница црвеноармејацима који су погинули у борби за ослобођење Београда у Другом светском рату, данас је откривена спомен плоча.

Спомен плочу су открили амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је рекао да нас жртва 940 црвеноармејаца и око 3.000 припадника Народноослободилачке војске Југославије опомиње да слободу треба да чувамо и да пазимо да је никада више не изгубимо, "јер не постоји ништа горе и ништа теже од ропства".

"Ослобођење Београда је заједничка победа Србије и Русије, односно Југославије и Совјетског Савеза и данас смо заједно као што смо били пре 75 година", рекао је заменик градоначелника. Додао је да је приликом реконструкције трга предвиђено да се спомен плоча постави на место на ком су црвеноармејци првобитно били сахрањени.

Фото П.Митић


Боцан-Харченко честитао је Србији и српском народу дан када се обележава годишњица ослобођење Београда.

"На овом тргу биле су најтеже борбе за ослобођење Београда и као резултат читав град је постао слободан и враћена је слободарска традиција", рекао је амбасадор.

Он је још једном честитао Александру Вучићу и Ани Брнабић на, како је истакао, "изванредној организацији посете" председника Владе Русије Димитрија Медведева, који је јуче боравио у Београду.

Спомен плоча обележава место на ком су се налазили спомен обележје и гробница црвеноармејаца који су погинули у борбама за ослобођење Београда октобра 1944. године. Посмртни остаци црвеноармејаца су пренети на Гробље ослободилаца Београда које је свечано отворено 20. октобра 1954. на десету годишњицу од ослобођења Београда.

Фото П.Митић


ОТКРИВЕНА ТАБЛА СА ИМЕНОМ ЈАГОША ЖАРИЋА У ИСТОИМЕНОЈ УЛИЦИ

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић открио је данас, на 75. годишњицу ослобођења Београда у Другом светском рату, таблу са именом Јагоша Жарића у истоименој улици на општини Вождовац.

Откривању табле са именом Јагоша Жарића - комаданту Прве пролетерске бригаде која је под његовим вођством пробила обруч на Сутјесци, била на Сремском фронту, где су заробили Принц Еуген дивизију и ослободили Загреб, а потом и стигли до Трста, присуствовали су и представници Министарства одбране, представници СУБНОР-а, секција Прве пролетерске бригаде и други.

Ђорђевић је казао да је данашња прилика да се отвори улица која је добила назив по једном хероју прилика да се сетимо неких људи који су својим личним примером показали како и на који начин треба да се бори за своју земљу.

Захвалио је породици Јагоша Жарића на позиву да данас дође уда свечано отвори улицу, као и Граду Београду који је показао разумевање и једној од улица дао име по таквом хероју.

“Верујем да ће таквих примера убудуће бити још више”, казао је Ђорђевић.

Према његовим речима, данас када обележавамо Дан ослобођења Београда прилика је да се сетимо свих оних који су пре 75 година се борили, а неки од њих и дали своје животе за ослобођење Београда, земље и нашег народа, али је и прилика да се сетимо и других, који су ранијим ратовима - Првом светском рату, али и ратовима деведесетих дали своје животе за нашу земљу.

“Као ресорно Министарство желимо да пошаљемо јасну поруку да смо променили политику, која нажалост од 2000. до 2012. године је покушавала да заборави целу нашу историју као да смо се стидели. Ми се данас не стидимо и желимо да обележавамо све важне датуме, желимо да шви наши меморијали и споменици имају потпуно другачији изглед, да покажемо да као друштво ценимо све оне који су се борили за слободу”, казао је Ђорђевић.

Зоран Ђорђевић,Зденко Дупланчић и унука Александра ,фото Танјуг

Генерал авијације у пензији Зденко Дупланчић који се борио под руководством, како каже, друга Јагоша и који је имао 15 година када је ослобађао Београд казао је да је друг Јагош стварни и истински херој.

“То не говорим овим поводом, већ ми борци Прве пролетерске, којих нас нажалост има живих још осам у Београду, а једини ја сам на ногама, знамо Јагоша као храброг човека, који је пазио на нас младе. Ивршавали смо све задатке на најбољи начин, а Јагош у нашим срцима, у нашим мислима је незабораван”, казао је Дуплнчић.

Јагош Жарић је активно учествовао и у ослобађању Београда, где је развијено и пријатељство са руским генералом Владимиром Ждановим, који је настрадао у авионској несрећи долазивши у Београд на прославу двадесетогодишњице од ослобођења престонице Србије.

Јагош Жарић,фото Прив.архива

Жданов је, пре него што је кренуо ка Београду, тражио да га лично сачека Јагош Жарић али, нажалост, нису се сусрели.

Јагош Жарић је и носилац одликовања попут Ордена отаџбинског рата Совјетског савеза И степена, Ордена братства и јединства И степена, Ордена заслуга за народ И степена, Партизанске звезде И реда, Партизанске звезде ИИ реда, два ордена за храброст.

Након рата, од августа 1948. године био је старији инспектор ЈНА у чину пуковника, а предложен је и за народног хероја.

Без икаквог основа, под оптужбом да се изјаснио за Резолуцију информбироа ухапшен је 7. октобра 1949. године и осуђен је на казну од 14 година са присилним радом.

Зоран Ђорђевић,Зденко Дупланчић и унука Александра ,фото Танјуг

Лишен је чина пуковника, а одузета су му и сва одликовања осим споменице из 1941. године.

Кажнејн је и губитком свих грађанских права, а казну је издржавао у затвору на Бањици, потом у логору Стара Градишка, а од 1951. године на Голом отоку у Петровој рупи.

Након седам и по година, помилован је и пуштен на слободу 29. новембра 1956. године.

До смрти, 19. септембра 2001. године, живео је и радио у Београду, на Вождовцу.