Прича о Николи Спасићу и задужбинарству превелика је да би је честито обрадио један "обичан" новински текст. Његово дело и све што је оставио отаџбини огромно је, а наш однос према свему што је учинио могао би благо да се окарактерише као "немаран". Свако темељније истраживање подетило би да је Спасићев фонд, намењен школовању омладине и унапређењу наступајућих српских покољења био необично плодоносан.

Чак и на "Википедији" стоји податак да је овај фонд у једном тренутку финансијски надмашио Нобелов!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Машина из пакла

Овог пута прича нас је одвела само ка упоређењу две фотографије, које су сачуване из времена пре и после Другог светског рата. Баш као што је пострадало здање које је на тадашњем Београдском сајму (садашњем Старом сајмишту), тако је и његово дело постало пуки историјски податак, уместо да га памтимо као гигантски гест дубоко добронамерног човека.

Један снимак настао је с краја "златних" тридесетих, када је отворен тадашњи сајам на левој савској обали. Данашњи Београђани ту област боље препознају као место где паук односи погрешно паркиране аутомобиле. Тадашњи сајам отворен је 1937. године и током наступајуће две сезоне брзо је постао необично важна тачка европске економије.

ПАВИЉОН Здање Спасићевог павиљона и данас постоји, и једно је од малобројних које је преживело Голготу Другог светског рата. Поред старог торња, који немоћно чека да се суноврати, а некада је био централни део сајмишта, овај павиљон се налази и сада тик уз Бранков мост.

Сајамске манифестације окупљале су веома моћне излагаче, али и врло бројну публику. Предратне новине истичу податак да је током сајамских дана у главни град стизало по неколико специјалних железничких композиција из различитих делова ондашње Југославије, како би заинтереоване довеле пред сајамске хале.

Спасићев павиљон представљао је једну од важних тачака тог, економског процвата. Његов фонд био је истакнут у предратно време и упорно је обављао своју хуману мисију. Управо зато је подигнуто и здање које је било умештено међу остале павиљоне.

Потом је Други светски рат показао најружније лице човечанства и здања на Старом сајму добила су потпуно нову намену. Постала су концентрациони логор. Ту су пострадале хиљаде београдских Јевреја, које су нацисти немилице слали на вечно почивалиште у Јајинцима.

Здања која су некада била показатељ економског процвата добила су потпуно нову намену, да би бројни павиљони додатно пострадали током савезничког бомбардовања 1944. године.

До данас је ово постао један од најнеугледнијих делова града. Деценијама после рата нико није успео да му промени намену, у околину су се доселили многи који су овде пронашли принудни смештај, да би се касније цело насеље угнездило између Старог сајма и Газеле. И тако је до данас.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Београдске приче: Земунска железница тутњала крај реке, први путник краљ Милан

Снимци из периода пре рата, као и фотографија која подсећа на ратне године, ожиљке на фасадама и куршуме који су остављали своје трагове - неумољиво говоре о злој људској природи и рату као њеном најгорем обличју.