ПОЧЕТКОМ 20. века Београд је прихватао многе новотарије, а само једна међу њима била је несвакидашња изложба, организована 1904. године, због које је уследила права бура у престоници.

Сведоци и новинари тога доба били су збуњени због чињенице да изложба није била уметничка, пољопривредна нити било каква налик томе, већ "Огњена". Било је то дело др Војислава Кујунџића, који је одлучио да промовише кремацију као нови вид опраштања од покојника.

- Многи житељи београдски опседали су зато кућу у Улици краља Петра 50 - пишу "Новости" у тексту објављеном пре четири деценије, у знак сећања на овај догађај.- Још више је било преплашених и уплашених који су зазирали од овог дома као од најцрњег ђавола.

Невиђену атракцију приредио је један лекар. Био је то др Војислав Кујунџић. Он је у својој кући отворио "Огњену изложбу" и на њој показао све ствари потребне за кремацију.

- У општој осуди нарочито је предњачила црква. Владике су грмеле против незнабоштва. Бранислав Нушић је био знатно тиши, али и весељачки расположен. Писао је о могућем сусрету са удовицом при повратку с гробља. И док је он усрдно теши, она му се још усрдније јада, показујући му фишек у рукама. То јој је, каже, "муж у прашку".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Од Балканске до Београдске

Враћајући се озбиљном делу приче новинар Ђорђе Поповић подсећа да је 20. децембра 1904. године осморица интелектуалаца основало и властима пријавило друштво "Огањ". Усвојено је и основно начело: "Ми присутни желимо да будемо након смрти претворени у пепео на чистом жару пламена. Нећемо да трунемо у земљи него да изгоримо на ватри!".

Чланови "Огња" јављали су се један другом "огњеним поздравом", приређивали су "огњене вечере" у "Империјалу", а потом су у "Српској круни" имали засебан сто са резервисаном таблом на којој је писало "Огањ".

- После грдних перипетија тек 27. децембра 1928. добили су дозволу министра народног здравља за подизање крематоријума. Председник је онда могао да отпутује на "огњене конгресе" у Праг или Лондон, а могли су да изаберу и крсну славу. За заштитницу друштва узета је светица Огњена Марија. Ова слава славила се најсвечаније уз учешће свештеника. Али после четири године надлежни прота одбио да дође на славу позивајући се на одлуку Архијерејског синода којом се не признаје рад "Огња". Од тада се Огњена Марија славила свечано, као и пре, само без попа.

Оснивач "Огња" Војислав Кујунџић умро је 1946. године, а сахрањен је на Новом гробљу, а не спаљен. Његова давна идеја о подизању крематоријума у Београду остварена је тек 1964. године.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Одакле нас "надгледају" Римљани


ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ

ЧЛАНОВИ "Огња" одржавали су редовне годишње скупштине. Чланске улоге стављали су на књижицу за отварање крематоријума. Нарочито су били поносни на свог благајника Мику Аврамовића.

- Он је, наиме, за време Првог светског рата штедну књижицу пренео преко Албаније и сачувао.