ЈЕДИНО ми је важно да се бавим уметношћу, јер је мој живот само тако прави. Остало ми је небитно. Новац ми је потребан, колико да преживим. Материјални свет, уосталом, чини само један одсто онога што нас окружује и треба трагати за свим осталим садржајима. Тачније, треба их пустити да изађу из нас - каже, за "Новости", београдски уметник Зоран Велимановић.

Током више од четврт века, Велимановић је подједнако био посвећен скулптури, објектима и сликарству, а избор из његових дела биће представљен на ретроспективној изложби "Слике наде и безнађа", која ће бити отворена у четвртак, у 19 часова, у "Кући легата".

Рођен 1964, Велимановић се после прве изложбе у београдском "Астакос студију", ликовним радовима представио и у Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Мађарској, Немачкој, Португалији... а дела му се налазе у приватним и јавним колекцијама у земљи и свету.

На несвакидашњи развојни пут ствараоца који се самостално усавршавао, а чији је рад препознат као особен у европским ликовним круговима, указује ликовни критичар Маја Живановић, тврдећи да су његове слике и скулптуре материјализоване мисли, било да су у питању интимистички формати, чудовишно велике композиције или објекти органског порекла.

- Дело "Слика наде и безнађа", из прошле године, по којој је ова изложба и добила име, у првом плану има фигуре које пате, везане за стуб, који представља и специфично распеће - пише Живановићева. - Оне су под маскама и са металним апликацијама на глави, егзекутор је гусан. Осу слике чини издужена рибља кост, а централни лик покушава ногама да се одупре тами која га окружује. Изнад целе групације је само један розе балон, на цветном небу, са пчелом као симболом наде, који целој неоапокалиптичној слици, опозитино мрачној, дају нови смисао знамењима безбрижности.

Према њеним речима аутор наглавачке урања и у бол и у радост, који представљају за њега универзалну вредност.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Шесторица у потрази за фантастиком (ФОТО)

- Свакодневно сликам, и оно што радим одражава какав ми је живот био тога дана - објашњава Велимановић за "Новости". - Ако ми је Данас тешко, то ће се видети у темама, атмосфери радова... Сутрадан већ могу да будем радостан и весео, па ће онда и то постојати на сликама. Посао ми је да сваки тај дан забележим, тако да су моји радови одраз живота обичног човека, са свим његовим менама. Због тога су и блиски публици, јер је на сликама записано све оно што се дешава сваком од нас.


ПОСВЕЋЕН ФАНТАСТИЦИ

УМЕТНИК припада малој групи стваралаца који мењају свој израз али не и манир, јер је континуирано посвећен фантастици са деликатним осећајем за детаљ, бележи Маја Живановић, која је Велимировића сврстала у групу "Фантастичних шест". Његова дела су се тако, у серији изложби са истим именом, нашла међу радовима Туцовића, Ђуровића, Дуњића, Тоншића и Апарина.

ЗАЦРТАН ПУТ

ОДАВНО сам схватио да ми не можемо много да бирамо и почео да следим нешто што је већ зацртано. Ако ми то нешто наметне да одем у Француску, ићи ћу тамо; када је требало да се вратим у Београд, остао сам овде - каже уметник, који је последњих 25 година радио и живео у Паризу, Ници и Диселдорфу, а тренутно ствара у Србији.