ИСТОРИЈСКИ архив града завршио је дигитализацију свих картона из Полицијске управе Београда о пријави боравка грађана православне и католичке вероисповести у престоници од 1839. године, а до краја године биће урађена и за близу 500.000 црквених књига, најавио је Горан Весић, заменик градоначелника.

Према речима Весића, биће урађена и дигитализација урбанистичких и техничких пројеката. Међу њима су сви пројекти зграда до седамдесетих година прошлог века, као и оних са Новог Београда које су грађене до деведесетих година 20. века.

- У плану је и дигитализација пословних књига, која ће омогућити грађанима да решавају своје статусе пред ПИО фондом - наводи Весић. - Све то је у складу са намером Владе Србије да сва историјска грађа буде дигитализована, јер то грађанима омогућава брзо и ефикасно решавање проблема који се односе на пензионе захтеве у предузећима.

Прочитајте још - Кршење Закона о странцима: Изговор је заборавност

Весић истиче да се улагањем у Историјски архив Београда не чува се само историјска грађа и колективно сећање, већ се и грађанима омогућава да на брз и ефикасан начин дођу до потребних података, како би решили своје потребе пред другим државним органима.

Град је уложио више од 140 милиона динара у сређивање система заштите од пожара, климатизације, грејања и лед расвете. У оквиру овог највећег културног пројекта у престоници сређена су два депоа величне од по око 1.200 метара квадратних, у које је смештено око 13 километра архивске грађе.


- Депои који су реконструисани омогућавају много бољи рад на чувању и смештају архивске грађе - каже Драган Гачић, директор Историјског архива града. - У питању су најмодернији системи климатизације, грејања, и, што је најбитније, противпожарног система.


ЛИЧНА КАРТА

ПОСЛОВНИ простор Историјског архива Београда обухвата 4.890 квадратних метара. Ову установу годишње посети око 8.000 корисника, заинтересованих за научно истраживање, издавање јавних докумената ради регулисања приватноправних потреба или посете галерији.

Ова установа бави се заштитом архивске грађе свих 17 општина, као и писаног материјала из области управе, судства, просвете, културе, социјалн заштите, здравства, привреде, банкарства...