Стара анегдота говори да је прва биоскопска пројекција у Паризу била пропраћена веома бурном реакцијом публике. У "Гран кафеу" 1895. Луј и Огист Лимијер су приказали кратак филм који се састојао од по неколико кадрова из свакодневног живота.

Очигледно је најупечатљивија сцена за гледаоце била призор воза који јури. Ненавикнути да на веродостојне кадрове који им се "дирекно обраћају", гледаоци у кафеу су се уплашили и разбежали.

Страх од тутњећег воза растерао је прву биоскопску публику која је, баш као и филм браће Лимијер - ушла у историју.

Француски проналазачи првог филма остали су забележени као родоначелници ове важне уметничке области, а публика је остала на безбедној дистанци од свог воза и наших данашњих навика да гледамо свакојаке екране.

Прочитајте још - Београдске приче: Некадашњи мириси Кнез Михаилове и околине

Нешто слично догодило се у Београду, додуше на позоришној сцени, али са веома сличном реакцијом посматрача. То се догодило 30. октобра 1869. године, када је одиграна прва представа у здању Народног позоришта које сада сви добро познајемо на Тргу Републике.

Комад се звао "Посмртна слава кнеза Михаила", а лист "Видовдан" прецизно је извештавао читаоце како је догађај имао и неке неочекиване моменте.

Прочитајте још - Кнез Михаило и варошки сокаци

- Представа је оставила снажан утисак на гледаоце, нарочито када је представљач, маскиран и обучен као кнез Михаило, прешао на коњу преко позорнице. Када га је публика на позорници угледала на коњу, учинило јој се да опет пред собом види сушта, жива кнеза Михаила...


Тако су две публике реаговале прилично слично у односу на изенађење које се појавило пред њима. Парижани су побегли од захукталог воза, а Београђани су још једном, усхићени, видели свог омиљеног кнеза, како је опет, достојанствено пројахао кроз варош...

"ПРЕДСТАВЉАЧИ" И ГЛУМЦИ

Када су прве позоришне завесе у Београду почеле да се подижу, сцене су биле у кафанама или у просторима који су имали макар овећу салу. Неко време постојао је и "Театар на Ђумруку", у царинарници која се налазила на десној обали Саве, будући да је ово здање имало највећу дворану у којој су глумци могли да изведу представе.

У складу са термином "представа", тадашњи глумци нису имали данашњу титулу, већ су били познати као "представљачи".