СТАРИ снимак начињен на Ташмајдану не би много говорио данашњим становницима Београда, јер не би могли да препознају амбијент у којем је фотограф снимио узнемирене малишане.

А фотографија је настала током почетка Првог светског рата када су градска деца, нејач и жене скривени у пећине како би се заклонили од бесомучног аустроугарског бомбардовања.

Није згорега подсетити да су током разних борби за Београд почетком рата Аустроугари гађали цео град као да је војни циљ. Дакле, није било никаквих "бираних" војних мета или стратешких циљева. Једноставно, цео град био је "циљ".

Тада су наши преци користили сваки простор који је могао да послужи као склониште, а тадашње Ташмајданске пећине биле су идеалне за ту сврху. У то време пећине нису биле непознанице суграђанима, као што је то данас, већ су представљале велики, зјапећи отворен простор окренут лицем да данашњем здању Пете београдске гимназије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Први аутомобил ушао у Београд пре више од једног века

Подсећамо, настанак ових пећина подно данашњег шеталишта везује се још за Римљане и њихову власт у Београду. Они су закључили да је структура камена одговарајућа како би направили њихов Сингидунум, и тада почење вађење камена са овог простора. Касније се истим послом баве и Турци, а потом и сви они који су их наследили на власти у граду.

Тек за време окупације у Другом светском рату овде Немци затварају пећине и од њих праве озбиљно војно склониште, а до данас су мање или више остале непознате очима шире јавности.

Као сконишта од бомбардовања у 20. веку често су коришћени лагуми у Карађорђевој улици, као и они у Земуну. Лагуми су вештачке пећине које су првенствено имале трговачку намену, па су коришћени као магацини за различиту робу. На жалост, често су добијали и другу намену, а то је војна, односно - постајали су склоништа за становништво.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Здање које памти старе официре


КАМЕН

КАМЕН који је вађен са овог простора потиче са дна Панонског мора. Пре око 14 милиона година у стену на којој данас лежи Ташмајдански парк ударали су последњи таласи овог прадавног мора. Зато је њена структура била још Римљанима погодна за градњу, јер је стена релативно чврста, али истовремено и порозна. То је значило да је лакша за транспорт, што је у оно време било изузетно значајно.

ЛАГУМИ

У Карађорђевој улици, само од Бранковог моста до Калемегдана постоји 15 лагума, а много таквих грађевина налази се у Земуну, испод Гардоша, Мухара, Калварије, Ћуковца, Бежанијске косе... Сви су имали магацинску улогу, али су били корисни и као склоништа за време ратова.