Много ветрова је "продувало" овим градом да би било могуће запамтити јака струјања сваког од њих. Многа сећања не могу да остану међу ужурбаним житељима престонице, јер је тешко да могу да "ослушну" све гласове предака и њихова гледања на ондашњу, сада увелико заборављену варош.

Неколико фотографија из Фотодокументације "Борбе" враћају нас у нестварно блиско, а опет, тако далеко време послератног Београда. "Нестварно блиско" јер смо га увелико заборавили, ма колико да је важност неких кадрова неприкосновена. Београђани данас основано Ташмајдан сматрају једним од најлепших градских паркова, углавном не знајући да се на том простору некада простирало Старо гробље. Било је ту од 1826, па до првих деценија 20. века. Дуго је трајало пресељење и због тога што су га прекидали ратови.

Ипак, тај посао званично је окончан 1927. године.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Пре почетка изградње моста

У међувремену је отворено Ново гробље, па је тај тежак али одговоран варошки посао могао да буде настављен. Ипак, послератни хроничари и многи старији суграђани сећају се да је на месту данашњег Ташмајданског парка постојала неуредна, блатњава пољана. Тако је било дуго, пре него што су градски урбанисти решили да овде поставе парк.

Тако су очевици памтили прве послератне радове на Ташмајдану, када су се напрасно пред копачима и другим радницима отварале заборављене и непресељене раке...

Снимак таљигаша који су пролазили овде својим путем, остаје за незаборав.

ЗАПРЕГА

Таљиге су запреге са само два точка, којим су градски "превозници" транспортовали робу с којом тргују. Да ли су повезивали градске пијаце са далеким, периферним пољопривредним домаћинствима, или су имали неки други "саобраћајни" задатак, никада нећемо сазнати. Тек, остали су снимци старих градских таљигаша, да нас сећају на то чудновато време старог Ташмајдана.