ДАВНЕ 1934. године отворен је први друмски мост у Београду, који је спојио две обале Саве. Био је то Мост краља Александра.

Додуше, пре њега је у Београду постојао још један мост, отворен још 1884. године, а то је Железнички мост који и данас постоји. Па ипак, та грађевина није могла да послужи ни пешацима ни запрегама, а потом моторним возилима. Зато га Београђани нису доживљавали на исти начин.

Преко Железничког моста могли су да досегну Земун, дакле ишли су у иностранство, односно Аустроугарску, а власништво над том грађевином припадало је по пола обема државама. И Србији и Аустроугарској. Тако је било до окончања Првог светског рата.

Зато је Александров мост био право откровење за становнике главног града. Када је изграђен обе обале Саве су увелико биле у саставу једне државе. Звали су га и Ланчани, као и Земунски мост, управо због његовог атрактивног изгледа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Зашто нема ајкула на Ташмајдану

Први снимак говори о почетним радовима, пре него што је изградња моста започета. Поглед посматрача води ка Бранковој улици, која је морала да буде адаптирана и проширена, а многе зграде у приобаљу срушене, како би саобраћајница која је повезивала мост са Зеленим венцем могла да буде направљена.

Неке од зграда препознатљиве су и данас, и стоје упорно после непуног века тамо где су их грађевинари и поставили. Друге, дабоме, нису поднеле ударе урбаниста и бомбардовања.


ТРАМВАЈ

ТОКОМ 1935. године преко Моста витешког краља Александра (како му је било пуно име) прелази и трамвај који повезује Београд и Земун.