БЕОГРАД - Винтерова машина каква постоји само још у Риму, школско сведочанство Бранка Радичевића из 1837. године, писмени задаци ученика Клерикалне школе из 1755, “Буквар и читанка” из 1946, учионица са троношцима и дрвенима таблицама за писање из времена Првог српског устанка, глобус месеца и рељефна карта Јована Цвијића - део је експоната Педагошког музеја у Београду који сведочи о историјату српских школа од 19. века до данас.

Био сам фасциниран када сам ушао и видео шта се све налази у том депоу, све су то експонати који су некада били излагани и онда остављени да скупљају прашину”, рекао је вршилац дужности директора Слободан Вуксановић, показујући екипи Тањуга шта је све пронашао у депоу када је дошао пре четири месеца, а реч је, наглашава, о непроцењивом благу.

Већи део експоната изнет је из депоа и у ходнику помоћне зграде је направљена поставка по наставним дисциплинама, те деца могу да виде Белов телефон, Тангентну бусолу, или како изгледају срце и бубрези алкохоличара, глобус месеца и Цвијићеву рељефну карту, насталу пре 1912, али и вуну домаћих раса оваца, препариране змије, гуштере, колекције лептирова и разних инсеката или науче чему служи свилена буба.

"Човек би могао да заврши добар део основне школе само читајући потписе испод екпоната”, каже Вуксановић и са поносом показује раритетни кино-пројектор који према његовим речима вреди колико једнособан стан у Београду.

Али у депоу се чува још много тога - играчке, глобуси, рачунаљке, писаће машине, лабораторијски инструменти, сликарски радови ђака.

Кад бих могао негде да поставим ово да деца науче како се прерађује шећерна репа”, коментарише Вуксановић и већ добија идеје како да обогати сталну поставку.

У дворишту је направио етно парк, а идеју је добио, каже, од деце.

Пало ми је на памет када сам у ''Ноћи музеја'' гледао како се деца играју са једном дрвеном кућицом коју сам изнео и светиљкама које смо ставили ради украса. Деца од пет-шест година су тражила птице у кућици која и није намењена томе, а девојчице су скидале светиљке и носиле их као торбицу. То ми је било симпатично и одлучио сам да изнесем још експоната и направим малу поставку у дворишту које је некада служило као приватни паркинг и за кување пасуља”, објаснио је Вуксановић.

Наглашава да Педагошки музеј није као остали музеју где владају строга правила понашања и да је ту чак пожељан смех, граја, ужина, да су ту деца слободна да се играју и уче.

Стално сам куповао кукуруз у оближњој продавници и мислим да га нема више. Деца немају стрпљења да у учионици из 19. века клече на кукурузу један по један него би сви истовремено па треба пуно кукуруза. И устају разочарани јер ништа не боли па им онда објашњавамо да мора бар 15 минута да се клечи да би та казна деловала”, прича Вуксановић.

У летњим месецима, када је распуст па има мање деце, углавном у музеј свраћају туристи.

Око 300-400 страних туриста се слика поред лутака на улазу или фигура Југовића у дворишту. Многи обиђу и поставке. То је врло важно, да им покажемо да немамо само Ђоковића и кошаркаше у НБА лиги, већ и неколико векова школе која је изнедрила много генијалних људи”, истиче Вуксановић и додаје да Педагошки музеј можда није велики ни најважнији, али је битан као сведочанство о националном и културном идентитету.

Музеј је своја врата отворио и ученицима музичких школа, у дворишту се одржавају концерти, а салу, каже директор, могу да користе у свако доба дана и ноћи за вежбање. Планирају да поставе бину у једном делу дворишта на којој ће у септембру наступити оркестар од 60 музичара Музичке школе “Даворин Јенко”.

У овом музеју надомак Калемегдана одржавају се и филмске пројекције, позоришне представе, књижевне вечери и казивање поезије захваљујући програму “Савамала у гостима”, а од јесени очекује их збијен распоред изложби - светосавска, изложба ђачких униформи, изложба о пионирима, изложба штампе за децу и поставка посвећена физици.

За четири месеца смо од ружног пачета направили белог лабуда, јер верујемо да музеј не треба да буде магацин или нечије приватно власништво. Ово је музеј на који треба да будемо поносни”, нагласио је Вуксановић.