Пре око једног века десна обала Саве била је потпуно другачија, и данашњим Београђанима би била непрепознатљива. На месту уз данашњи Бранков мост постојало је купалиште. Током врелих летњих дана оно је било једно од најзначајнијих места на којем су житељи главног града могли да се освеже.

Плажу на обали Саве Београђани су прозвали "Ница", јер се у непосредној близини налазила истоимена кафана. На месту садашњег Бранковог моста налазио се Мост витешког краља Александра, како је било пуно име тадашње грађевине. Истина, становници престонице су га често звали и "Александров", али и "Земунски" и "Ланчани" мост. Са друге стране моста угнездио се Београдски сајам који данас зовемо Старим сајмиштем. У то време тај комплекс павиљона био је понос престоног града, а не ругло какво је данас.

Прочитајте још - Београдске приче: Некадашње варошко лето, купалиште и лубенице

Најупечатљивије манифестације на Сајму одигравале се су се од самог отварања 1937. године, па током наредне две сезоне. Смењивали су се Пролећни и летњи сајмови, али и велики Салон аутомобила, Ваздухопловна изложба... За ову, последњу манифестацију било је необично важно што је запамћена по једном посебном куриозитету. Наиме, експонати који су донети пред публику, били су толико велики да су организатори морали да руше улазе у павиљоне и да проширују улазе како би велике летелице могле да стану унутар њих.

Салон аутомобила је, опет, био веома посећен, јер је процес "моторизације" у предратној Југославији био у пуном замаху.

Шта више, на Јесењем сајму 1938. године емитован је и први експериментални телефизијски програм у тадашњој Југославији. Остало је забележено како се све одигравало на "Филипсовом" штанду као врхунска атракција оног доба.

Тако је данашња, новобеоградска страна ипак имала свој предратни живот. Тим пре што се у централном делу данашњег најмодернијег дела града налазио Стари аеродром, па су бројне летелице слетале и полетале одавде још од 1927. године.