КУЛТНА београдска кафана "Знак питања", после двогодишњег судског процеса, биће укњижена на име старих власника браће Павловић. То је, за "Новости", потврдио др Иван Павловић, син Велимира Павловића, једног од наследника најстарије престоничке кафане. Управни суд је одбио тужбу УП "Варош капија", које је тражило да задржи "Знак питања", чиме је она враћена наследницима чувеног београдског занатлије и трговца Ивана Павловића.

Како нам је испричао др Павловић, намена објекта, који је постао један од симбола Београда, неће бити промењена. Последњим решењем суда исцрпљене су све правне могућности за даље вођење било каквог судског спора.

- Циљ моје породице је да се очува кафана "Знак питања", која је најстарија на Балкану и чија фотографија се често налази на разгледницама Београда - каже др Павловић. - Гости у њој су биле многе стране делегације. Заштићена је као културно добро, што значи да се не може мењати изглед зграде. Намена може, али то се неће десити.

Према речима Милоша Влаховића, адвоката породице Павловић, неприхватањем тужбе УП "Варош капија" само су, после две године, потврђене претходно донете судске пресуде. Браћа Павловић сада се, коначно, у Катастру непокретности могу уписати као власници објекта. Наредних дана обе стране добиће решења суда, чиме оно постаје коначно и извршно.

Прочитајте још - Београдске приче: Историја исписана код „Знака питања“

Како нам је објаснио Влаховић, Угоститељско предузеће "Варош капија", које тренутно "газдује" кафаном, има право, ако жели, да користи објекат, уз одговарајућу надокнаду, најдуже три године. Тај рок се рачуна од момента када решење Управног суда постане извршно и коначно, што се може очекивати ускоро.

Фото К. Михалјловић

Одлуку из 2003. године да се култна кафана приватизује осујетили су, протестима, грађани, конобари, новинари и јавне личности. Међутим, 2014. влада поново доноси одлуку о приватизацији. Њену реализацију предухитрило је решење Агенције за реституцију из 2015. године о враћању "Знака питања" наследницима старог власника. Уследиле су жалбе Републике и предузећа "Варош капија", које су одбијене.

КОД САБОРНЕ ЦРКВЕ

Кућу у којој се налази кафана подигао је, по налогу кнеза Милоша, још 1823. године Наум Ичко, син Петра Ичка, једног од вођа Првог српског устанка. После Наумове смрти испоставило се да је кућа у ствари власништво кнеза Милоша, који је поклања свом лекару Ећим-Томи Костићу, Ичковом зету. Костић је у кући направио кафану, познату као "Ећим-Томина кафана", у коју су свраћале многе познате личности, међу којима и Вук Караџић.

Фото К. Михалјловић

Власник кафане 1892. постаје Иван Павловић, трговац црквеним стварима, и она добија име "Код Саборне цркве". Због великог негодовања Цркве, Павловић скида натпис и качи други - "?". Многи су нудили баснословне своте да купе ову култну кафану, али је он одбијао. Павловић је преминуо 1943. и наслеђују га деца Ружица, Стојан и Павле, којима је зграда одузета 1959. За споменик културе проглашена је 1947.