Постоје људи у овом граду који своју "супериорност" у односу на друге неретко воле да покажу позивајући се на чињеницу да су њихови преци родом и пореклом из Београда. Себе зову "старим Београђанима". Најчешће то није злонамерно, већ се, просто, позивају на традицију живљења у главном граду коју су наследили од предака. Дабоме, то подразумева и одређене манире, софистицираност и гајење достојанствених, урбаних навика.

Међутим, када мало дубље "заронимо" у бурну историју овог града, онда ћемо такве, "праве", "старе Београђане" пронаћи мало теже. Разлог је у томе што је много пута немилице пустошен, а његово становништво је ужасно пострадало у разним погромима. У време отоманске власти ово је била омалена варош у којој се живело тешко и уз огроман притисак. Није "претекло" много оних чији наследници данас живе у овом граду.

Процене говоре да је у време Првог српског устанка у граду живело нешто више од 3.000 "српских душа". Први озбиљан попис после Другог српског устанка, из 1834. године говорио како Београд има 7033. становника. Иако су већину чинили Срби, значајан број односио се и на Цинцаре, Јевреје, Грке и друге нације које су живеле у граду.

Прочитајте још - Град је лепши, ал' је изгубио и шмек и дух!

Дакле, није баш много оних који данас живе у главном граду, а да им је порекло из тог омаленог броја становника. Београд је увек био град у који се досељавао значајан број људи тражећи решења за питање животне егзистенције.

Чак један податак уноси посебан "зачин" у ову причу. У време када Отоманска империја са Сулејманом Величанственим запоседа Београд и коначно га осваја 1521. године, дешава се још једна очекивана појава. Наиме, неколико година пре тога српска Митрополија се већ сели у Крушедол на Фрушкој гори, свесна најезде која прети нашем народу. Старе приче говоре и да је један део становништва, онај боље информисан, већ био свестан турског надирања на овај простор.

Сасвим природно, одлучили су да напусте Београд и у страху од доласка Турака отишли су дубље на територију тадашње Угарске. Највећи број таквих, избеглих породица населио се у околини тадашње тврђаве на данашњем Петроварадину. Тај простор звао се Варадински шанац. Насеље у том делу пре тога су често звали и Рацка варош, по Србима које су звали и Рацима. Потом се изнедрио и Нови Сад.

Прочитајте још - Београдске приче: Рађање једног шеталишта

Па остаје чудно питање да ли старе Београђане, или макар неке од њихових наследника данас треба тражити у - Новом Саду?

МУШКАРЦИ И ЖЕНЕ

У веома прецизном истраживачком раду историчар Ђорђе Мамула износи податке везане за почетак 20. века који су за данашње становнике безмало запрепашћујући. Тако је у Београду било више мушкараца него жена. Он каже да је 1900. године било 40.302 мушкарца према 29.467 жена.

Ова појава се објашњавала већим приливом мушке радне снаге у град, као и стравичном смртношћу жена, нарочито приликом порођаја.