ОМИЉЕНА музејска авантура "Ноћ музеја" и овог пута држала је будним Београд али и четрдесетак градова широм Србије. Треће мајске суботе, шетало се без умора, с осмехом на лицу и жељом за упијањем новог, неиспричаног и још неоткривеног, без обзира на то што је синоћ падала јака киша. Од 16 часова до поноћи, на више од 60 локација широм Београда, дружење је прошло у знаку слобода, пре свега оних уметничких.

Велику пажњу привукла је најшаренија и најгласнија изложба у Галерији "Улус", где је оживела успомена на "Вудсток", култни музички фестивал и на хипи покрет. Савршено место за селфије био је Етнографски музеј, у коме је била раскошна поставка огледала. Посетиоци су могли да чују невероватне приче које чувају огледала, каква је била њихова улога у свакодневном животу, колико су се често и на који начин везивала за веровања, обичаје и традицију.

У Павиљону "Цвијета Зузорић" љубитељи позоришних перформанса уживали су у плесном, светлосном спектаклу редитеља Николе Завишића, док су они знатижељнији у Битеф театру могли да провере како једно позориште куца и дише "иза завесе". Они који воле добре криминалистичке приче нису пропустили изложбу "Границе (не)могућег, приче са царине" у Установи културе Стари град.

Дружење у култној дискотеци код Лазе Шећера, која се налази у оквиру Дома Јеврема Грујића, било је у знаку пола века од београдске премијере мјузикла "Коса", која је одржана у Атељеу 212.

Први пут у "Ноћи музеја" врата је отворио Факултет музичких уметности. На овој локацији посетиоци су открили где се крију нотни записи које је илустровао Мештровић, неке дивне музичке разгледнице и клавир за који се верује да је баш онај из "Маратонаца", а у дому Вељковића сачекале су их невероватне приче ове породице и надалеко чувене карикатуре Бете Вукановић, познате уметнице која се сматра зачетницом уметничке карикатуре у Југославији.

После четврт века, љубитељи уметности могли су да погледају слике нашег чувеног уметника Петра Добровића које чине део легата "Флегел". Шеснаест радова из ове богате колекције, за које је Добровић инспирацију пронашао у јадранској обали, било је изложено у Музеју Јована Цвијића, уз по један необичан портрет и акт, као и три занимљиве копије које је Добровић урадио према Веласкезовим и Рембрантовим сликама!

У Манаковој кући је на једно вече оживео дух београдског ноћног живота осамдесетих година прошлог века уз "Ноћног шетача" Миладина Јелачића, хит изложбу из 1985. године, са многобројним успоменама на сада већ култне музичаре и звезде београдске рок сцене. Публика је шетала и кроз посве јединствене споменике културе - надалеко познате београдске кафане које су под заштитом као важна здања богата историјом и културом. У "Докторовој кули" представљена је изложба која ће бити окосница будућег Музеја психијатрије, а у Музеју српског лекарског друштва прича о Првој варошкој болници.

"Цвијета Зузорић"


Обожаваоци најважније споредне ствари на свету свој кутак су пронашли у Музеју ФК Црвена звезда, а љубитељи путовања и друштвених мрежа у Музеју афричке уметности, где су кроз изложбу најлепших фотографија са "Инстаграма" открили чари свакодневног живота источне Африке.

Прочитајте још: Од Павића до шверцоване робе у "Ноћи музеја" (ФОТО)

И Ново гробље отворило је капије у "Ноћи музеја": вођене туре биле су посвећене нашим надреалистима и њиховим надреалним мислима, подвизима и делима, од Растка Петровића, преко Милоша Црњанског и Оскара Давича, Марка Ристића и његове супруге Шеве Ристић, па све до Коче Поповића.

Галерија "Цептер"


Знатижељни посетиоци раскошног здања Београдске задруге, продајног центра Belgrade Waterfront ("Геозавод"), "упознали" су једног од најбогатијих људи с почетка 20. века у Србији, председника Београдске задруге, контроверзног добротвора Луку Ћеловића.

Галерија УЛУС


ПЛЕС ПОЛАРНЕ СВЕТЛОСТИ

ЈЕДАН од најлепших природних феномена био је приказан у Музеју науке и технике. Слапови поларне светлости плесали су пред очима посетилаца захваљујући научном експерименту изведеном уз помоћ реплике Де ла Ривине машине, која је део музејске колекције. А ексклузивно у "Ноћи музеја", уз малу помоћ чувеног италијанског скулптора Алфреда Пирија, посетиоци су остављали лични печат у згради Југословенске кинотеке, док је праве филмофиле чекало филмско подсећање на улогу наших хероја у ослободилачким ратовима вођеним пре једног века.