Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић је у званичној посети аустријској престоници, током које је са представницима Града Беча разговарао о унапређењу сарадње у области јавног превоза, примене концепта паметних градова, организације здравственог система.

Првог дана посете, градоначелника Радојичића је у Градској скупштини Беча угостио градоначелник Беча др Михаел Лудвиг, са којим је разговарао о изазовима пред којима се налазе две престонице.

Радојичић је истакао да је по преузимању функције градоначелника, добио савете да учи од најбољих, као и да је један од најзначајнијих и најузорнијих модела управо Град Беч, саопштио је градски Секретаријат за информисање.

Он је подсетио да два града имају сличан број становника, као и да се Беч сусретао са многим проблемима које Београд данас има. "Беч је одличан модел за развој Београда у свим областима. Посебно је значајно то што пружа многа изузетна решења управо у оним областима у којима Београд има највише проблема. За Београд су важна и искуства Беча у примени концепта „паметних градова”, који је један од најзначајнијих у модерним градовима. Његовом применом, односно употребом високих технологија у служби грађана, Беч је успео да побољша квалитет живота грађана и да им олакша свакодневицу, а то је оно што желимо да постигнемо у Београду", рекао је Радојичић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Радојичић: Стручни људи одредили да гондола иде преко Калемегдана

Градоначелник Беча је изразио спремност да допринесе Београду у примени концепта "паметних Градова", као и у другим сегментима, и подсетио да Беч носи титулу града са најбољим квалитетом живота. Говорећи о бечким моделима који се могу применити у Београду, он је указао на решавање питања субвенционисаних станова, а посебно се осврнуо и на конгресни туризам, с обзиром на то да је Беч на врху листе градова по развоју у овој области туризма. Двојица градоначелника осврнула су се и на сарадњу у области културе и образовања.

Радојичић је изразио уверење да сарадња два града, као и размена искустава у овим доменима може бити корисна за обе стране и подсетио да око 200 младих из Србије студира у Бечу. Он је свог колегу позвао у српску престоницу, а градоначелник Беча Михаел Лудвиг је изразио жељу да након дужег времена посети Београд.

Састанку градоначелника присуствовали су и амбасадор Србије у Аустрији Небојша Родић, као и чланови Градског већа Града Беча: мр Вероника Кауп-Хаслер, задужена за културу и науку, мр Јирген Чернохорски, задужен за образовање, интеграцију, омладину и персонална питања, и Петер Хацкер, члан задужен за социјална питања, здравство и спорт.

Радојичић се састао и са директором Смарт сити агенције града Беча Домиником Вајсом, са којим је разговарао о резултатима које је Беч постигао применом концепта „паметних градова”, као и предусловима које би Београд требало да испуни како би могао да примени бечке моделе.

"Беч је остварио импресивне резултате у области екологије, саобраћаја, комуникације са грађанима, иновација, здравствене заштите... Дугорочно је решио питања квалитета градске водоводне инфраструктуре, управљања отпадним водама и управљања комуналним отпадом, уведени су строги енергетски стандарди за нове зграде и обнову зграда, а зелене површине чине више од 50 одсто укупне територије Беча. Многа од ових питања још увек нису решена у Београду и због тога је важно да учимо од оних који су их решили, да њихове моделе прилагођавамо специфичностима нашег града. Моја визија Београда је да то буде паметан и зелени град у коме ће грађани бити задовољни здравственом услугом, јавним превозом и мобилношћу", рекао је Радојичић.

О достигнућима Беча сведоче и следећи подаци: емисија гасова са ефектом стаклене баште смањена је у периоду од 1990. до 2014. године по глави становника за око 33 одсто; скоро 80 одсто популације у Бечу у 2014. години проценило је своје здравствено стање као „веома добро” или „добро”; 45 одсто система грејања, климатизације и производње топле воде у 2014. је еколошки прихватљиво.

Он је истакао да је један од приоритета у Београду успостављање зелене хијерархије у саобраћају, што подразумева давање предности пешацима и бициклистима, затим возилима градског превоза, а да грађани најмање користе аутомобиле. Тиме се, објашњава он, подстиче енергетска ефикасност, виша искоришћеност ресурса, смањује се време путовања, саобраћају се приступа хумано и еколошки.

С обзиром на резултате које Беч постиже у мобилности грађана, о чему сведочи и то што се више од 70 одсто путовања током 2016. године обављало еколошки прихватљивим облицима транспорта, Радојичић се састао и са Мартином Блумом, повереником Града Беча за бициклизам и директором Агенције за мобилност Беча, предузећа у власништву Града Беча. Они су се сагласили да развијена мрежа бициклистичких стаза и систем јавних бицикала доносе бројне предности грађанима и самом граду.

"Грађани Беча као алтерантиву градског превоза користе ''градски бицикл''. Овај систем им омогућава да изнајме бицикл на једном пункту у граду, а врате га на било ком другом. Њихова искуства су значајна за Београд. Крајем прошле године усвојили смо одлуку о постављању јавних бицикала у главном граду, а наредних година Београд би требало да добије 120 километара бициклистичких стаза. Улице које се сада реконструишу, као и наредне које ћемо радити, имаће бициклистичке стазе као што их имају и све улице које се раде у оквиру Београда на води. Желимо да Београђанима омогућимо да бициклом иду на факултет, на посао, у град", истакао је Радојичић.

Као још неке од предности, Радојичић наводи и тежње да Београђани имају здраве навике, да се више крећу. Такође, то ће допринети и смањењу саобраћајних гужви и загађења ваздуха, а како он додаје, развијена бициклистичка мрежа може бити занимљива и туристима.