БЛИЗУ четири деценије др Мирољуб Јеремић лечи. Његови пацијенти кажу да је увек спреман да охрабри, упути лепу реч, буде подршка у борби против болести. У картотеци има више од 2.000 картона пацијената. Исто толико људских судбина. Често изузетно тешких и тужних прича. Јасно је да му четкица и сликарско платно са којима се дружи још од основне школе, помажу да избаци негативну енергију коју нагомилава људска патња, бол...

Доктор Јеремић, који је и начелник Службе опште медицине у Дому здравља Вождовац, дочекује нас насмејан, пун позитивне енергије. Иако је на "функцији", није оставио стетоскоп и свакодневно ради са пацијентима. Зидове ординације красе три његове слике. Уља на платну са потписом др Јеремића су и у ходницима, другим ординацијама, канцеларијама. Насликао је више од 200 радова, имао је пет самосталних изложби.

Прочитајте још: НЕОБИЧНА РАДИОНИЦА ДЗ ВОЖДОВАЦ: Уз кафу о смрти

- Битан је тренутак. Док, рецимо, шетам са драгом особом поред реке. Гледам брод и осећам се лепо. Желим да насликам тај брод у тренутку - објашњава др Јеремић. - Трудим се да хармонију тренутка пренесем на платно. И да будем задовољан. Дешава се да је тренутак лош. Сликањем се ослобађам негативних емоција. Колеге желе да купе неке слике. Мени је жао. Не желим да их продам. Оне ме сећају на тај тренутак и чувају га вечно.

Наш саговорник скромно истиче да није школовани уметник, нити велики сликар, а нема ни омиљену технику. Ипак, највише ради у уљу на платну. Омиљени му је импресионизам, и Ван Гог и Клод Моне, као најпознатији представници. Каже одговарају му по сензибилитету.

Иако је специјализирао дерматовенерологију на ВМА, како је није било у класификацији занимања, посветио се општој медицини. Млађе колеге учи да буду довољно смирене да саслушају човека, његове проблеме и да са емпатијом приђу њему и болести, да се према сваком односе исто, без обзира на имовно стање, занимање, веру... Јер, наглашава да су лекари ту због пацијената, а не они због њих.

ПЕСНИК, СПОРТИСТА...

У ТРЕЋЕМ разреду основне школе др Јеремић је објавио прву песму у "Кекецу" и наставио да пише поезију о објављује књиге. Аматерски се бавио глумом, а 1974. госине проглашен је за најбољег младог глумца Србије. Четири године касније и за најбољег младог песника СФРЈ.

Завршио је акупунктуру и традиционалну кинеску медицину. Активно се бави спортом од малих ногу - фудбалом, кошарком, рукометом. Последњих тридесетак година активно игра тенис, има двадесетак освојених турнира, а 1997. године постао је првак државе на Турниру ветерана.