Карта коју је штампала Краљевска српска држава штампарија враћа нас у доба када је Београд био омалена варош склупчана на врху Београдског гребена. Мапа коју приказујемо потписао је Радоје Дединац испред Географског завода Велике школе у Београду.

Путопис нас води кроз време када Турци још нису напустили Београд, а овде је било настањено тек нешто више од десетак хиљада становника.

Гледано из правца Београдске твђаве, коју су тада настањивали искључиво османски војници, прво се простирало велико, градско поље које картограф прецизно означава као Калемегдан. Дакле, и данас постоје недоумице међу "обичним" суграђанима шта тачно означава овај појам. Калемегдан је велико поље испред утврђења, јер наш главни град нема "Калемегданску", већ само Београдску тврђаву, а данашњи велики парк је у ствари Калемегдан. Познаваоци турског језика потврдиће вам да је ово двосложна реч од речи "кале" - утврђење (мада би у модерном контексту могла да означава и трг) и "мегдан" - поље.

На карти се, даље, види да је Београд био мали и опасан Шанцем, опкопом пуним устајале воде. Такву структуру града остварили су још Аустријанци, који су највеће грађевинске поставке на тврђави и граду обавили у доба своје власти од 1717. до 1739. године. Место које је Дединац означио као Трг простирало се на простору данашњег Студентског парка. Ту је, временом, било и највеће турско гробље, да би касније, другом половином 19. и почетком 20. века овде био Стари пијац, највећи трговачки простор у граду.

Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Град из старог споменара

Није згорега поменути да је Студентски трг место на којем су наши савремени археолози лоцирали и остатке римских терми. То би рекло да је овај део био интересантан за урбани живот још пре скоро две хиљаде година.

На десној савској обали "угнездио" се лиман, што је турска реч за пристаниште. Ово место је географски сасвим логично за ову намену, тим пре што је дунавска страна, где се данас налази модерна, трговачка лука знатно више окренуто ветру. Немилосрдна београдска кошава није много сметала бродарима у доба када је пристаниште било овде, у заветрини коју је чинио Београдски гребен.

Одмах до лимана простирале су се Циганске баре. Немирна Сава изливала је део свог водотока, а баре су допуњавале и воде које су се сливале наниже, са простора Теразија, Славије и из Мокролушке реке, која је текла трасом данашњег Аутопута Београд - Ниш и уливала се у Саву код Мостара.

На карти се види и најстарије спско гробље у Београду, које је прекривало део око данашњег Зеленог венца. Гробље је покривало велики део данашње Улице маршала Бирјузова и пело се навише, ка Варош капији и садашњем Хотелу "Палас". Давне 1826. године кнез Милош Обреновић је наредио да гробље буде исељено на "далеку периферију", што је данас - Ташмајдан.

На месту данашње Скупштине налазила се Батал џамија, чије рушевине су дуго биле у граду и пошто су Турци напустили Београд, а поред ње се налазила Марвена пијаца, место где је продавана и купована стока.

Прочитајте још - Београдске приче: Амбијент међуратног града

На карти је каменолом "Таш мајдан" убележен као две речи, пре него што су их Београђани спојили у једну. Заиста, прва реч означава камен, а друга рудник, па је овај назив био сасвим примерен оном времену.

РЕФОРМА

Турски лидер Кемал Ататурк наредио је 1925. године темељну реформу турског језика, тако да данашњи Турци говоре знатно другачије него они, који су владали Београдом. После Ататуркове иницијативе турски лингвисти су морали да промене писмо из арабике у латиницу, а пажљиво су избацили све речи које су усвојили током постојања Отоманске империје. Пре тога усвојили су многе појмове из персијског и арапског језика, јер је њихова империја владала њиховим територијама. Тако су Османлије за време њихове власти у нашем граду користили многе појмове које данас, савремени Турци више не користе.

ЦИГАНСКА МАХАЛА

Сиротињски део града у којем су боравили ондашњи Роми налазио се приљубљен уз Шанац, али са његове спољне стране. Ту су живели убоги становници града у својим скромним уџерицама. Тај део налазио се отприлике низ данашњу Француску улицу, као и у околини саме Скадарлије.

Кроз данашњу Скадарску улицу спуштао се Бибијин поток. Када би надошле воде из извора који су се налазили у околини садашњег Радио Београда, вода би се сливала наниже, носећи све пред собом. Зато су варошки Роми назвали поток "Бибијиним", по својој богињи - заштитици, у нади да ће их поштедети немилосрдних бујица.