Данашњи Пионирски парк је до Другог светског рата био Дворски парк, а испред данашњег здања где заседа Скупштина града Београда простирао се уређен травњак са дровредима окружен великом оградом од кованог гвожђа.

Слична ограда налазила се и испред данашње Скупштине, а обе ограде су уклоњене по окончању Другог светског рата, када је комунистички режим поптуно преузео власт. Тада су ограде уклоњене како би престале да буду "баријера између власти и народа", а нови властодршци су се често служили таквим флоскулама.

"Београдске приче" су већ писале о томе да је део ограде завршио у Охриду, око Биле "Биљана", а део и данас опасава здање "Београдског водовода и канализације" у Љешкој улици на Бановом брду.

Овога пута део приповести о Дворском, а данашњем Пионирском парку исприповедао нам је оснивач Музеја аутомобила Браца Петковић. Вешт хроничар и умешан драмски писац отворио је своју "кутију сећања" причајући о ономе што је њему исприповедао Александар Карђорђевић, син принца Павла и брат принцезе Јелисавете. Било је то предратно време, када велики светски војни сукоб још није претио, а у дворској башти су се догађале неке лепе анегдоте....

Прочитајте још - Београдске приче: За краљевским воланом

- Краљев имењак је био млађи од њега и био је веома добар стрелац - почиње причу Петковић.- После једног такмичења на којем је нећак бриљирао, краљ је понудио да му купи нешто што би га обрадовало. И, момак се сетио нечега што је ускоро постало веома раскошан поклон.

У то време, подсећа Петковић, у Београду је заступник америчког "пакарда" био извесни В.Х. Смајт. Иначе је био умешан бизнисмен, амерички Јеврејин који је почетком рата успео да побегне натраг у Америку.

- У том тренутку "пакард" је био амерички "ролс-ројс". Имали су рекламну серију малих, електричних аутомобила, направљених у рекламне сврхе. Били су копија оригинала, али, дабоме, знатно мањи.

Како је млађи Александар одао краљу свој сан да провоза оваквог "пакарда", монарх је решио да му учини детињу радост и ускоро је мали електрични аутомобил био у Дворском парку.

- Краљ Александар није волео да вози - подсећа Петковић.- Увек га је возио неко други, а љубав ка волану је у име породице "преузела" краљица Марија која је била врхунски шофер свог времена. Тако је остало запамћено да је краљ само овог пута, јавно сео за управљач аутомобила, макар то било возило намењено деци.

Уз осмех, наш саговорник описује како је вожња изгледала, а цитирајући млађег Карађорђевића који је својевремено њему исприповедао ову причу.

- Краљ је сео за управљач маленог аутомобила, а нећак уз њега. Тако су се возали Дворским парком. Иако је сцена била поприлично неочекивана и помало смешна, још смешније је било када би сви из обезбеђења и цело дворско особље, видевши овај призор, одавали дужно поштовање монарху.

Тако су краљ и нећак "тутњали" у маленом "пакарду" кроз Дворски парк, гардисти су салутирали, а остали се клањали. Тако су и краљеви имали право на својих "детињастих" пар минута...

КРАЉИЦА МАРИЈА

За разлику од мужа, супруга краља Александра, краљица Марија Карађорђевић, била је врхунски возач.

Иако то није било уобичајено у оно време, она је ушла у историју и као учесник бројних аутотрка. Како нас је подсетио Браца Петковић, она је својевремено возила тада популарни "делаж" од родног Букурешта до Београда.