Београђани све више воле своје реке, силазе на њихове обале, шетају крај воде или у чамцима уживају у воденом благу које им је дато. Међутим, мало ко се запитао колика је то вода испод њих, односно колико су заиста дубоке реке у београдској акваторији.

О томе смо попричали са искусним капетаном речне пловидбе Петром Антићем, из предузећа ЈРБ. Саговорник нас одмах пажљиво упозорава да дубина реке зависи од водостаја, а висина воде варира из године у годину. Тако да ово није прича са врло прецизним подацима, већ су они оквирни, у зависности од сезоне. Такође, речни бродари имају још безброј стручних параметара, који за нас, обичне "смртнике" нису од суштинске важности.

- Током претходне, 2018. године, у свим токовима у околини града били су мали водостаји - каже Антић за "Београдске приче".- Тако, рецимо, код Беле стене, после пута од Вишњице ка Панчеву постоје најплићи делови пловног пута чија дубина је била само три метра. Иначе, просек зависи од водостаја и отприлике је од шест до девет метара.

Чак и лаику су видљиви језичци који се од пешчаних наноса формирају код Великог ратног острва, док Куле Небојша и ниже ка Дорћолу.

Прочитајте још - Београдске приче: Тоциљање на леду

- Од Бетон хале и самог Ушћа па до Дунава просечна дубина је око осам метара - додаје Антић.- То је податак који се односи на средње водостаје. Када је вода мирна у средњем току Дунава дубина се креће од осам до десет метара.

Како би нам објаснио "шароликост" речног дна, Антић нам даје веома сликовит пример.

- Од Дорћола па узводно, до Пупиновог моста смењују се различите дубинске коте од пет до 15 метара - додаје наш саговорник.- Нарочито дубоке тачке су екстреми, оне нису уобичајене, али се појављују. Дешава се да после рупе дубоке петнаестак метара одједном наступи етапа на којој је речно дно дубоко свега седам.

Речни бродари овакве појаве добро познају и зову их "летећим спрудовима". То су велики наноси речног песка који се напрасно појављују и исто тако и изгубе.

- "Обични људи", који познају реку само гледајући је са површине мисле да је Дунав као када - у шали каже искусни капетан.- Замишљају његово дно као једнолично и глатко. А дно је све - само не то.

"РОШТИЉ НА АУТОПУТУ"

Капетан Антић је истовремено и искусни еколог и велики поштовалац београдских природних блага. Зато подржава све љубитеље београдских река. Ипак, има разлога да излетнике и чамџије упозори на неке ризичне поступке.

- Често се деси да излетници или пецароши својим малим чамцима изађу на пловни пут. А ту плове велики, озбиљни и натоварени бродови. Такви чамци нам често праве велике невоље и морамо због њих да будемо посебно обазриви, како не би дошло до незгоде. Зато је увек добро да рекреативци буду ближе обали, а не на пловном путу. Најзад, шта ће они тамо? То је као да неко распали роштиљ на аутопуту.

"КОВИН"

Наш саговорник је капетан брода "Ковин" који је најстарија лађа која тренутно плови на нашим рекама. Власништво је ЈРБ и ово пловило је заштићено културно добро Републике Србије. Антић је неколико пута шармантно помињао да је вожња овим бродом слична "упрвљању музејом на води", или "као да сте били на доручку са Мона Лизом".