СВАКОМЕ судбина за живота подари нека врата кроз која може да крочи у историју. Неко ту прилику истористи да постане великан, уметник, војсковођа, а неко, опет, добије нека мала вратанца...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Наш Худини задивио свет

Пролазећи кроз "своју" капију једна дама је постала синоним за причалицу, али многи више не памте како се то тачно десило, ни ко је био овај интересантни женски лик.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Место где "спава" градска историја

Анегдоте и градски трачеви увек су били обележје Београда, па је тако једна жена, (назовимо је аброношом или трачаром) у предратно време заслужила место у варошкој историји.

Било је то време тридесетих година прошлог века, када су медији били оскудни, а поред новинских редова своје важно место почела је да заузима једна необично важна справа - радио апарат.


Привилегију да имају ову драгоцену електричну машину из које је одјекивао програм имале су само добростојеће породице.

Радио је био привилегија богатих.

Радио Београд је почео да емитује своје емисије, слушаност је лагано расла, а озбиљан избор музичких извођача и бираних вести и информативних емисија полако је дизао углед програму који је предочаван слушаоцима на овај начин.

Једна суграђанка је у то време, с краја двадесетих и почетка тридесетих година прошлог века постала главни актер ове приче.

Била је добро удата, муж јој је приуштио ову модерну справу и она је уживала слушајући свакодневно програм где је сазнавала какво ће бити време, шта је ново у свету моде, ко је међу глумачком елитом кога оженио или се макар загледао у њега, шта се дешава у свету...

Међутим, џаба је она све то чула, када не би могла поподне, уз кафу, да све то преприча другарицама. И да на тај начин постане важна у њиховим очима због сазнања да ето, баш она поседује "магичну кутију", радио апарат путем којег је све то сазнала.

Није тешко претпоставити да се ова Београђанка звала Милева, и да је до дана данашњег "Радио Милева" остала синоним за жене које пошто-пото желе да рашире и распричају трач о којем су понешто сазнале.


РЕКЛАМЕ

У БЕОГРАДСКОЈ међуратној штампи један од најчешћих огласа односио се на продају радио-апарата. Сви велики светски произвођачи тражили су своје место на овдашњем тржишту, па је поседовање ове машине било ствар престижа. У овом тексту издвајамо само неке од таквих илустрованих реклама из листа "Време" који је некад излазио у главном граду.

"РАДИОМАНИЈАЦИ"

ЕПИТЕТ "радиоманијака" у оно време заслуживали су они који су стекли неку врсту зависности од слушања радија. Нипошто нису пропуштали важне радио емисије, а новинари су им наденули овакав епитет описујући их слично као што ми данас гледамо на зависнике од интернета.