Име Луке Младеновића полако тоне у заборав, баш као и кадрови које је овај маестрални илустратор отео од заборава. Његова мисија је била да сачува призоре старог Београда. Међутим, како новим генерацијама не значи много то што је град некада изгледао знатно другачије, тако ни дело дивног цртача неће опстати предуго, уколико га не сачувамо, уз велико поштовање које је Младеновић заслужио.

Бројни часописи, архива Завичајног одељења Библиотеке града, па чак и Капела Свете Петке на Београдској тврђави чувају дела овог уметника. У самом храму који се налази на чудотворном извору који вековима поштују Београђани, постоји цртеж који је оставио Младеновић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Београдске приче: Шта ће ђаци у кафани?

Двадесетих година прошлог века и јунак ове приче је оболео, али будући да је често долазио на извор свете воде успео је да се избори са болешћу, а у знак поштовања оставио је цртеж цркве који и данас стоји унутар храма. Истина, та, старинска црква која се дуго налазила на овом месту одавно више не постоји, а данашња, коју познају савремени Београђани дело је изузетног архитекте Момира Коруновића, по чијем пројекту је сазидана данашња богомоља. Данашња Црква Свете Петке изграђена је 1937. године.

Сачуване слике и данас говоре о некадашњој апотеци "Цар Душан" и дворани биоскопа "Коларац" који је досезао до Позоришног трга, како се некада звао Трг Републике.

Незаборавни су и кадрови Јатаган Мале, највећег међуратног дивљег насеља у Београду, које се простирало од данашњег Ветеринарског факултета и близине Храма Светог Саве, па низбрдо, скоро до Аутокоманде и, са друге стране према Хитној помоћи.

Кадрови старих кућа подсећају да су биле направљене од набоја, дакле уз дрвену конструкцију били су постављани наноси од блата облепљени плевом. Све те старе, градске куће биле су осуђене на пропаст и потребу да их ново време смени савременим, вишеспратним грађевинама.

Тако је једно перо, комад папира и велико срце пуно љубави за један град допринело да сачувамо нека сећања од неумољиве, оловне завесе која се спусти на нас кад појам "заборав" дође по своје.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Београдске приче: Тоциљање на леду


МОСТАР

У близини садашње Мостарске петље била је кафана "Велики Мостар" коју више нико не би памтио да није била мотив Луки Младеновићу и његовом оку. Сада тим путем тутње савремени аутомобили, направљена је Мостарска петља и Газела, а све то је, у Лукино време изгледало рурално и, за наше појмове - провинцијски.