Свечаном академијом и одавањем почасти студентима и професорима погинулим у ратовима од 1912. до 1918.године Универзитет у Београду обележио је стогодишњицу од завршетка Првог светског рата.


Према историјским подацима, у ратовима за ослобођење Србије и уједињење словенских народа од 1912. до 1918. године животе је дало 350 студената Београдског универзитета, а око 1.200 њих рањено, док је страдало седам универзитетских професора.

Имена погинулих студената и професора уклесана су на плочама у аури зграде Ректората где је данас положен венац у знак сећања на њихове жртве.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић истакла је да је важно да се сачува успомена на оне који су дали животе за своју земљу и за Универзитет у Београду.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сви ужаси окупације

„У одлучном тренутку одазвали су се позиву да учествују у ослобођењу домовине на чему смо им данас неизмерно захвални. Они су део идентитета нашег Универзитета и никада их нећемо заборавити“, поручила је ректорка.

Поповић је навела да Универзитет обележава велики јубилеј поштујући драгоцене тековине тадашњих предавача и студената који су слушали предавања и полагали испите у атмосфери која је, каже, водила ратном сукобу неслућених размера.

Професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић указао је на значај обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата на Универзитету у Београду за, како је рекао, јачање свести о значају ове установе у српској историји.

„Универзитет у Београду поднео је жртве какве није ниједан универзитет у зараћеној Европи од 1914.до 1918.године. Већ у августу 1914.године зграда Ректората је бомбардована и добрим делом разорана, а оно што је остало аустро-угарски окупатор је опљачкао и разграбио“, навео је Ковић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Аустријанци планирали Први светски рат пре убиства Фердинанда

Подсетио је да је у Првом светском рату страдало 1.247.000 грађана Србије и назначио да та цифра не обухвата Црну Гору, БиХ, Далмацију, Славонију, Лику, Банију, Барању, данашњу Војводину.

Ковић је приметио да се данас често поставља питање да ли је жртва српског народа у Првом светском рату била узалудна.

„Ми данас одлучујемо да ли је то било узалудно или не. Ако кажемо да није, остајемо у завету својих предака, а ако кажемо да су њихове жртве бесмислене, онда ће и бити такве. Мислим да је потребно да будемо оно што јесмо, њихови потомци у пуном смислу те речи“, истакао је Ковић.