СВАКА метропола одвајкада има своје гламурозне догађаје. И свако од моћних становника жели да се "покаже пред светом", да заузме своје високо место у градској хирерархији високог статуса.

Тако нас неке старе фотографије воде у време раскошно окићених аутомобила и веселих сватова из највишег естаблишмента.

Аутомобили су били обележје високог статуса и у то доба су били необично скупи. Имати добар ауто била је ствар престижа, али је чињеница да је цена горива на београдским улицама била знатно већа него у иностранству. У провинцији је то било још горе по потрошаче.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: "Фармазони" и њихово доба

Трговци бензином пословали су уз вишеструко добар профит. Разлог је био у томе што се држава ослањала на железницу, дајући јој апсолутни примат, па је бензин, који смо увозили из Румуније по цени од једног или два динара, на улици досезао невероватних 12.

Међутим, такси служба ускоро заузима своје место па је најпознатија такси станица била поред Народног позоришта, спуштајући се низ Француску улицу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Кирова гробница Незнаног јунака

Смена запрежних кола и "модерних" аутомобила није ишла ни брзо ни лако. Снимци легендарног Аце Симића подсећају на амбијент данашњег Трга Републике, који је тада носио назив Позоришни трг.

Упорни фијакеристи желели су да очувају своје место под сунцем, а занат у граду. Нешто ниже уз савску обалу, поред Железничке станице, рабаџије су зарађивале свој крвави хлеб. Они су били власници запрега којима би превозили различите терете и робу која је железницом пристизала у Београд.

Сви су ти занати временом били напуштени, а ево, неколико снимака подсећа на то како је Београд живео тридесетих година.