Бићемо спремни да поченемо изградњу метроа у Београду 2020. године, изјавио је у четветак заменик градоначелника Горан Весић на седници Скупштине Београда.


Он је то рекао образлажући решење којим се даје сагласност на Статут недавно основаног предузећа “Београдски метро и воз”, које су данас усвојили одборници градског парламента.

Весић је рекао да је у току израда прифизибилити студије коју ради француска компанија "Ежис" а која би требало да буде завршена до 10. фебруара и којом ће бити дефинисане трасе метроа.

"Када то будемо завршили, почећемо да радимо физибилити студију, а затим и главни пројекат и пројекат за извођење”, рекао је Весић.

Како је додао, Београд никада није био ближи изградњи метроа, а прва фаза прве трасе почеће да се гради 2020. године. Београд, подвукао је, не може да сачека 2027. годину, а да нема метро.

Давањем сагласности на Статут предузећа које је основано одлуком са прошле седнице градског парламента, стварају се услови да се оно регистује у АПР-у и почне да ради од 1. јануара 2019. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Весић: Београдски метро по угледу на прашки

Поједине примедбе да се први пут формира предузеће пре него што је метро изграђен Весић је одбацио као бесмислене и додао да је постојало предузеће за метро 1970-их година, када је Београд био близу почетка изградње метроа.

Данас су усвојене и измене одлуке о комуналном реду ради лакшег гоњења оних који крше комунални ред.

Истовремено, амандманом на ту одлуку стичу се услови за расписивање тендера за јавно-приватно партнерство за постављање станица јавних бицикала у граду.

Весић је рекао да ће до краја године бити расписан конкрус за постављање станица јавних бицикала, којих ће укупно бити 150.

Подсетио је да је планирано да у наредне четири године буде изграђено 120 километара бициклистичких стаза у граду и додао да ће, због конфигурације терена, бити уведени и електрични бицикли.

Такође, усвојен је и предлог концесионог акта за поверавање обављања јавног превоза путника на минибус експрес линијама на територији Београд и дата саглсност на ребалансе пословања градских предузећа.

ВЕСИЋ: ПРИХОДИ ГРАДА ВЕЋИ ЗА ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА

Приходи града већи су за око две милијарде динара од планираних и предвиђеним ребалансом буџета износиће 105,8 милијарди, уместо 103,7 милијарди динара, рекао је данас заменик градоначелника Горан Весић.

Весић је, образлажући ребаланс пред одборницима, рекао да је основни буџет увек нижи од ребаланса, јер надлежни сада конзервативно планирају и односе се одговорно према приходима, што, каже, није био случај 2009. године, када је основни буџет предвидео 71 милијарду динара, а ребаласн 67 милијарди динара.

Подвукао је да су приходи већи захваљујући порезу на зараде, где је повећање око 869 милиона динара, што, каже, јасно говори да у граду има више запослених и веће су плате.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Potpisan Ugovor o sedištu Transportne zajednice Zapadnog Balkana u Beogradu

Такође, навео је да су приходи од доприноса за уређење грађевинског земљишта повећани за око милијарду динара.

"Чињеница да доприноси расту говори да се издаје више грађевинских дозвола, да се у Београду гради", рекао је Весић.


У том смислу, подсетио је да је Београд прошле године издао грађевинске дозволе за више од милион квадрата, и додао да ће ове године, ако се тренд настави, та бројка бити премашена, па се могу очекивати још већи приходи по основу доприноса за градско грађевинско земљиште.

Приходи су већи и због веће добити градских предузећа, која се делом прелива у градску касу.

Весић је истакао да је буџет реалан и рестриктиван, али и у уравнотежен.

То, каже, није лако, јер нас следеће године чекају пројекти о којима грађани сањају деценијама, попут новог моста преко Саве, тунела од Карађорђеве до Булевара Деспота Стефана, топчидерског тунела...

Захваљујући већим приходима, повећаће се и неки ресходи, а једно од највећих повећања је за социјалну заштиту, подвукао је Весић.

Буџет за социјалну заштиту предвиђен ребалансом је око 6,5 милијарди динара, што је повећање за око 1,1 милијарду, односно за око 21, 97 одсто, рекао је Весић.

Истакао је и да се ребалансом предвиђа 1,26 милијарди динара, делом за субвенције за вртиће, а делом за враћање дугова по тужбама родитеља, којима је, каже, од 2008. до 2012. године незаковинито наплаћиван вртић више него што је требало.

Такође, додатних 30 милиона динара за исплату породиљама.

Подвукао је да град троши оно што има, не задужује се као претходна власт, и подсетио да је дуг затечен 2013. године био 1,2 милијарде евра.

"Имамо веће приходе, не разбацујемо се парама, вратили смо за шест година скоро 600 милона евра. Можете мислити шта је све могло да се изгради за те паре. Успели смо да вратимо део дуга, а да задржимо финансијску стабилност", рекао је Весић.

На почетку излагања, Весић је рекао да је незадовољан што се, каже, сваки пут када су важне тачке на дневном реду, понавља исти сценарио - да поједини одборници покушавају да наметну да се у скупштини прича о стварима које немају везе за градом.

Истакао је да нема важније одлуке од буџета и ребаланса, јер се кроз то показује како се троши новац грађана.

"То није новац који припада одборницима, већ грађанима Београда и важно је да разговорамо о томе, да чујемо предлоге. Најважније је да поручимо да на правилан начин трошимо", реако је Весић и одбацио поједине критике појединих одборника да предлог ребаланса нису добили на време.