Данашњи Стари двор, а поготово његово окружење некада је имало другачији изглед, а сам дворски комплекс је у међувремену изгубио нека важна здања. Први светски рат нанео је огромна оштећења здању у Улици краља Милана, а између ове зграде и Дома Народа, или Скупштине, некада је постојала зграда која имала своје место у градској историји, а сада је више нема.

Некада је простор испред Скупштине био мочваран и представљао је периферију омаленог Београда током првих деценија 19. века. Тада је Стојан Симић учинио ово земљиште стабилним за градњу, а то је подразумевало исушивање бара и насипање новог слоја земље. Кућа, чија изградња је окончана 1842. године добија име Стари конак. Када је, годину дана касније кућа откупљена како би почело стварање дворског комплекса Александра Карађорђевића, у ствари почиње уређење првог модерног двора у овом граду. Потом ће један део дворске баште бити окренут данашњој Улици краља Милана, а временом су подигнуте многе зграде које нису доживеле данашње време.

Током Мајског преврата, када су убијени краљ Александар и краљица Драга, последњи владари из династије Обреновић, балкон Старом конаку имао је велику и морбидну улогу. Наиме, завереници су управо одатле бацили краља и краљицу, пошто су их претходно мучки убили. То се одиграло на балкону куће која више не постоји.

Данашње Београђане посебно привлаче старе фотографије на којима се јасно види још једно, потковичасто здање, које се налазило између Двора и Скупштине, а на чијем месту су данас алеје пионирског парка. Како нам је објаснио виши кустос Музеја града Београда Дарко Ћирић, то је била грађевина која је носила име Зграда страже.

Прочитајте још - Београдске приче: Место где "спава" градска историја

- Када је Стари конак откупљен за двор логично је било да је морала да постоји зграда страже - објашњава Ћирић.- Она је настала још четрдесетих година 19. века, а током деценија које су уследиле зграда је мењала облик.

Прва гравира коју чува Музеј града, а односи се на ово место, настала је под именом "Главна стража у Књажевском двору", а сачинио је Едуард Браунман 1852. године.

- Крајем 19. века сазидан је још један мали звоник са сатом и здање је сачувало такав изглед до краја Другог светског рата - додаје Ћирић.- Када је срушена Симићева зграда одакле су Александар и Драга Обреновић бачени 1903. године, здање почиње да буде видљиво и да се пробија у градски амбијент гледан из правца Улице краља Милана.

После Првог светског рата Момир Коруновић, велики архитекта добија задатак да је догради, па здање добија још један спрат. Коруновић је тада млад стручњак, чије дело ће тек добити огроман углед у историји наше архитектуре.

Све фотографије настале после 1920. године, а које приказујемо, у ствари су снимци Коруновићевог дела. Тада је зграда имала пун сјај као саставни део дворског комплекса и имала је своју улогу у њему.

Потом је наступио Други светски рат, који зачудо није оштетио ово здање. Па ипак, наступила је нова идеолошка вратоломија, а то је била реконструкција коју су спровеле послератне, комунистичке власти. Симболи који су се односили на краљевско или краљево време морали су муњевито да буду уклоњени, па је и дворски комплекс доживео потпуну транформацију.

Прочитајте још - Београдске приче: Од Балканске до Београдске

Током 1953. године цео овај плато добија потпуно нову физиономију, па Дворски парк као и ограда око њега нестају са лица престонице. У сутшини, Београд престаје да буде престоница, јер више нема ни краља ни престо, а нова Југославија постаје република.

На великом простору појављује се и Трг Маркса и Енгелса, насловљен по двојици родоначелника комунистичке мисли, а тај трг и данас постоји у непромењеном облику, с тим да сада носи име по Николи Пашићу.

ОГРАДА

Испред Двора некада је постојала ограда која је опасавала дворски комплекс, а уклоњена је после Другог светског рата.

Нове, комунистичке власти су сматрале да здања која су служила државној управи не требају да имају баријеру између народа и власти, па је тако настрадала ова ограда, као и она испред здања данашње Скупштине.