ИДЕОЛОШКЕ збрке често учине да о својој новијој историји знамо веома мало, чак знатно мање него о прошлости чији су се битни догађаји одвијали пре неколико векова. Аутори нових идеологија брзо и нетачно уносе нове податке и своје истине, и тако се ближи време у којем ћемо тешко моћи уопште да разлучимо шта се некада, заиста догађало.

Само један од тих примера је уврежен податак да је настанак Новог Београда везан за 11. април, дан када су отпочеле послератне радне акције и подизање овог дела града. Међутим, истина је, као и обично, мало другачија. Насипање је отпочело 1938. године, из Данске је доведен брод за рефулирање, односно насипање мокрим песком, а велики део површине на којој се налази данашњи Нови Београд већ тада је почео да мења физиономију.

Радови су отпочели у мају 1938. године, а Данци, који су били агнажовани на послу насипања имали су још неке идеје како би овај део града могао да изгледа по окончању послова. Прецизно, данске стручњаке окупљала су два предузећа "Хојгор и Шулц" и "Кампсакс".

Они су предложили и низ стамбених и пословних објеката са тргом и позориштем, али је послератна идеја да овде остане парк, као и Музеј савремене уметности ипак заузела своје место у градском урбаном ткиву.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Практични савети старог доба

У то доба пословна зграда на којој је, поред назива данског конзорцијума крупним словима писало и "Нови Београд", била је смештена на новобеоградској страни, одмах поред моста.

Радови су се одвијали према договореном ритму, па је амбијент овог дела града био врло брзо измењен. Осећај који су имали ондашњи становници Београда био је пун усхићења, јер је тридесетих година град доживљавао неку врсту преображаја који су сви осећали. Мост је отворен 1934. године, а већ годину дана касније преко њега прелази трамвај за Земун. Недуго затим своје место у варошком амбијенту добија и престижни Београдски сајам, од којег су сада остале само уџерице које смо прозвали Старим сајмиштем. Па ипак, током неколико предратних година ово је био важан економски центар Краљевине Југославије.

Најзад, од 1927. године на новобеоградској страни отворен је и аеродром, па је ентузијазам који је наговештавао снажан процват у наредним годинама постајао све већи. Новинари листа "Време" неретко описују бурне манифестације на Сајму, па примећују да је у оквиру тадашњег урбаног декора ноћ имала своју посебну улогу. "Тада би осветљене лађе-ресторани пловиле Дунавом и Савом, а са њих се чуо одличан џез".

Утолико је насипање и овог дела који се протезао између Сајма, Ушћа и Аеродрома било необично битно. Све је наговештавало да ће престонички живот постати све бурнији, али и комфорнији и привлачнији. Европа је своје "добре зраке" слала ка Београду.

На жалост, ускоро ће да стигну и они, лоши, па ће бура Другог светског рата донети сасвим другачије слике и променити идеје које су осмислили предратни стручњаци. Ипак, насипање је обављено како треба, па је десна обала Саве заувек променила изглед. На тај начин је омогућено потоњим градитељима Новог Београда да заврше посао који су њихови претходници започели.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Заборављени вртови београдске вароши

И послератни градитељи су радили исто, тако да су огромне области такође насуте мокрим песком, чијим сушењем је настала подлога на којој је поникао нови део града.


"ДОПУНА"

НИЈЕ згорега да се сетимо да је насип који сада краси леву обалу Саве направљен у предратном периоду и да су га некадашњи становници престонице звали и Дански насип, управо по онима који су га и направили. Потом, седамдесетих година прошлог века обала добија и доњи део шеталишта, а целину осмишљава велики архитекта Бранислав Јовин, па им је тако подарио изглед који их и данас краси.