НИЈЕ све као што изгледа. Иако је Кнез Михаилова најпопуларнија престоничка улица, она собом носи и другачије приче од оних које очекујемо. Пред странцима смо поносни на домаће кафане и "фенси" места, али свако лице има и наличје.

Три даме, са којима смо разговарали, посао везује за ову улицу. Једна ради у мењачници, друга је конобарица у угледном ресторану, а трећа упосленик у туризму. Све три смо питали шта то оне виде, а ми не примећујемо...

Како они...

- Испред мењачнице је стајао продавац кукуруза - почиње причу Тијана Перовић. - Сав очајан је пришао и показао ми тројицу Турака који су купили један клип од њега, а потом кренули да га деле на три дела.

Иако се често помиње да су страни туристи све бројнији, њихова структура, поготово када се ради о турским и грчким гостима, није баш из "елитног дела". Догађало се да тридесет гостију направи ред испред мењачнице, а да свако од њих мења само по пет евра.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: "Фармазони" и њихово доба

- Неко им је испричао да је наш град за њих "Мека", а да су за нас највећа могућа господа - додаје Тијана. - Међутим, њихови манири баш нису "господски".

Додуше, имамо и ми шта да покажемо. Док седимо тек 15 минута у башти кафеа у Кнез Михаиловој, прилази нам пети продавац сатова и наочара. Девојке му одречно одмахују и настављамо причу даље.


Светски манири“ и наш град,Фото: В. Данилов

Све више џепароша представља нови проблем, слажу се наше саговорнице. Тијана каже да се у ред испред шалтера често ушуњају две жене, стану као и остали грађани и - после некоме напрасно недостаје новчаник. Често има посла и за полицију.

- Недавно је у мењачницу ушао брачни пар из Хрватске и замолио да им причувам дете док они обиђу град - запрепашћена је Тијана. - Мада је девојчица била преслатка, морала сам да одбијем, а они су се чудили уз речи: "Па зашто, баш је мирна...".

Истовремено конобарица Јелена Данкић каже да су Турци код нас послали најнижи и највиши слој гостију. Први су склони да вуку келнере за рукав и да незаустављиво траже ракију. Рачунају, ваљда, да Алах "не гледа" много шта се ради по Србији, па да их неће видети како су се огрешили о заповести из Курана. Са друге стране, када је недавно одржан "Фајнал фор" европски кошаркашки спектакл, из Турска је дошла "права господа", људи са профињеним манирима, вредни сваког поштовања.


"Домаћице" Тијана, Јелена и Јована раде у Kнез Михаиловој,Фото: В. Данилов

...Тако и ми

НИ ми нисмо много "бољи" ни према себи ни према странцима. Тако Јована Мијатовић ради са нашим гостима који су, према "свом скромном мишљењу" досегли "елиту", па каже како јој је једна клијенткиња недавно тражила посебну понуду за летовање у Шпанији.

- Захтевала је плажу на којој је "пудераст" песак - прича запрепашћена Јована. - Морала сам да је питам да ли јој више одговара течни пудер или би радије онај у праху. Други су тражили плажу, али само ако има дрво, и да то буде "искључиво платан или бор".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Грочанска чаршија старија од Скадарлије

Снобови са нашег поднебља воле да путују светом, али не умеју јасно да кажу које су место изабрали. Тако није реткост да у Грчкој хоће да иду у Ханиоти, али траже "Хањоти" (са "тврдим" "њ"), док су се други определили за "Сотонију", уместо Ситоније.

- Удварачи су такође чести - уз осмех кажу све три саговорнице. - Неки то раде шмекерски, уз осмех и шарм, а други су запрепашћујуће трапави. У последње време "лоцирале" смо још један проблем. Највише нам прилазе ожењени мушкарци.

"Па шта радите с њима?", упитао је наивни новинар.

Јована је прва имала одговор.

- Ништа. Кажем: "Поздравите супругу".


Фото: В. Данилов

НАВИЈАЛИ КАО ГОСПОДА

ВЕЛИКЕ групе навијача често опседају Београд. Већ уплашене од којекаквих домаћих "хорди", наше саговорнице су , кажу, биле веома пријатно изненађене када је у граду одржан "Фајнал фор". Понашање Турака, Литванаца, Шпанаца и Руса, углавном су описале као - спортско и витешко.

- У ресторану "Снежана" била је препуна башта људи у жутом, који су навијали за Фенербахче - прича Јелена Данкић. - У једном тренутку је прошла група момака у зеленом, симпатизера Жалгириса. Свака група је певала "своју" песму, и после краћег препуцавања упутили су узајамно велики аплауз и кренули даље свако својим путем. Ми смо стрепели, а они су били права господа. Ни једна чаша није била сломљена, а на крају су све уредно платили, оставили бакшиш и - отишли.