ОДУВЕК је Грочанска чаршија - главна улица у овој варошици, била третирана као драгоцена културно-историјска целина. Према свом значају, она је у рангу Косанчићевог венца у Београду и старог језгра Земуна.

Како нам је објаснила историчарка уметности Зорица Атић, чаршија је данас заштићена амбијентална целина од великог значаја за Србију.

- По тим карактеристикама, значајнија је чак и од београдске Скадарлије, која такође има статус заштићене просторне целине, али не и категорију "велики значај" - истиче Атићева. - Грочанска чаршија је од 1966. године под патронатом Завода за заштиту споменика културе града Београда, и занимљиво је да је друга по реду заштићена просторна целина на територији главног града - одмах после Кнез Михаилове улице.

Миленијуми

ВЕКОВИМА, па и миленијумима, овај део десне дунавске обале био је привлачан генерацијама различитих становника.

- Плодној земљи Гроцке, благој клими и близини моћне реке нису одолели многи људи и народи хиљадама година уназад, насељавајући је од неолита до данашњих дана - наставља Зорица Атић. - Као сведочанство на свој боравак, оставили су за собом трагове - данас културна добра, археолошка налазишта и локалитете, не само за Београд и Србију, већ и много шире.

СТАРИ ГРБ НАСЕЉЕ на месту данашње Гроцке први пут се помиње у неком званичном документу још у 9. веку, под словенским именом Гардец. - Зато грб Гроцке с поносом носи број 879 - истиче Атићева.

Прочитајте још - Београдске приче: Гроцка и њене безбројне тајне

Обнова центра насеља око Чаршије обављена је осамдесетих година прошлог века, када су радови на реконструкцији на светлост дана изнели и неке веома занимљиве историјске податке.

- Приликом уклањања коловоза од коцке пронађен је старији слој калдрме. Испоставило се да је траса Грочанске чаршије била део Цариградског друма, једне од најважнијих средњовековних саобраћајница на Балкану, која је преко Гроцке спајала Београд са Цариградом, данашњим Истанбулом.

Истом трасом, пре овог, царског друма, протезао се и Римски војни пут (Вија милитарис), којим су још стари Римљани досезали до Мале Азије.

- Пронађени стари друм рађен је од речног камена, а таква калдрма се данас у Београду може видети још само на Косанчићевом венцу и у старом Земуну - подсећа Атићева. - Како је Грочанска чаршија заштићена тек 1966. године, када је улица већ имала модернији покривач од гранитне коцке, постојање ове, старије калдрме није било документовано.

Мала Калифорнија

КРАЈЕМ прошлог века Гроцку су прозвали и Мала Калифорнија, због природних лепота међу које се "угнездила". Прве насеобине у овом месту забележене су још пре 6.000 година пре нове ере.

- Још из средине 16. века потиче занимљив податак: у турским катастарским пописима Београда и околине, као и у свим наредним, Гроцка се назива паланком, односно варошицом. Потом је, током аустријске окупације у 18. веку, такође значајно напредовала.

После 1815. године и Другог српског устанка, наставља се напредак овог места, па тако постаје трговачки и културни центар области, добија царинарницу, а и једну од ретких школа у Србији тог времена.

Прочитајте још - Београдске приче: Три "рога" на ободу Београда


Јоаким Вујић, који 1823. године пролази кроз ово место, помиње дућане, воденице, цркву и школу. Затим се појављују и парни млин Илије Гарашанина, конак кнеза Живка и велика кафана Бељанског.

КАО ПОЛА БЕОГРАДА МАЛО је познато да је територија Гроцке у 18. и 19. веку обухватала велики део данашњег Београда. Простирала се на Младеновац, Сопот и Лазаревац, затим Јајинце, Кумодраж, Ресник, Рушањ, део Вождовца, читав подавалски крај, Миријево, Вишњицу... Биле су то плодне грочанске њиве, које су ширењем Београда у 20. веку постепено прерастале у градска насеља и општине.
- У овој лепој подунавској вароши сачуван је велики број старих кућа. Углавном су изграђене од дрвета и земље, а неке од њих су старије од два и по века. Њихов облик и начин изградње потичу из веома старих времена. Ове куће показују вештину народних градитеља и по томе што су од дрвених конструкција стварали здања која трају до данас, а да нису употребили ниједан ексер.

СТАРИНСКИ АМБИЈЕНТ

ЗАШТИЋЕНА чаршија својом архитектуром и визурама и даље пружа доживљај прохујалих времена. Осим пословних зграда са дућанима, занатским радњама и кафанама, у чаршији је било и неколико стамбених кућа варошког типа, чији су власници били имућни трговци и занатлије. Значајнији сачувани објекти су Апостоловићева кућа из средине 18. века, Нишлићева кућа и Савића механе с почетка 19. века, као и Апостоловићева кућа из средине 18. века.

Овим простором доминира Црква Свете Тројице, подигнута 1883. године на темељима старијег сакралног објекта из 1828, изграђеног уз подршку кнеза Милоша Обреновића.