ТРИДЕСЕТИХ година прошлог века пристаниште на десној обали Саве, подно Саборне цркве, добија обрисе које препознајемо данас. До тада је река допирала до трамвајских шина које и данас воде кроз Карађорђеву улицу.

У то време градске власти одлучују да направе Бетон халу, чија се изградња завршава 1939. године. Првобитно, био је то Царински магацин луке Београд.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Хекатино "лутање" испод града

Својевремено нас је кустос Музеја науке и технике Рифат Куленовић подсетио да је изградња трајала од 1936. године, као и да је овде било чак пет кранова у предратном периоду.

Различити завојевачи су одувек више волели дорћолску страну, па су тако Аустријанци почетком 18. века владали градом током 22 године, од 1717. до 1739. и они су му наденули изглед којим је доминирала Пиринчана или резиденција владара града. Најзад, Турци су дали име овом градском делу које и данас користимо. ("Дорт" - четири и "јол" - пут, што означава сусрет четири пута или раскрсницу.)

Са друге стране ницала је Савамала, јер су Срби увек били настањени у околини данашње Саборне цркве, чија је градња завршена 1845. године. Иначе, на овом месту су раније биле још две омање православне цркве, али обе су спалили Турци. Прича се како су делови темеља оба храма узидани у овај, данашњи, па тако и симболично представљају традицију православног утемељења на овом месту.

Данашња Капетанија

Кадрови сниматеља који су пратили насипање новобеоградске стране остали су сачувани, мада не и име аутора фотографија. Он је био део тима "Данске групе" која је од 1937. године, прво извиђала терен, да би од 1938. почела насипање на левој савској обали.

Па ипак, на десној обали реке фотографи су забележили кадрове унутар којих је јасно докле је Сава допирала у данима када је речни водостај био изузетно висок.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Чудне градске "граничне линије"

Истовремено, биле су потребне велике количине земље како би ниво насипа био довољан да овај део више никада не буде водоплаван.


ВОДА ОКО КУЛЕ НЕБОЈШЕ

ПРЕДРАТНИ кадрови показују и воду која окружује Кулу Небојше, али познаваоци средњевековног Београда подсетиће вас да су ту кулу некада звали и Водена или Бела кула.

Разлог за то је што је некада поред Куле постојао дубок залив који је допирао дубоко унутар Доњег града, па су у време деспота Стефана ту упловљавали бродови са којима је Београд трговао.

Уколико "гости" не би били добродошли, ако се радило о освајачима или разбојницима, преко тог канала, а до Куле Небојше био би разапињан велики ланац како би их спречио да уплове.

ЗДАЊЕ УЗ "ПОБЕДНИКА"

ЗДАЊЕ Завода за заштиту споменика културе града Београда једно је од обележја града, и многи је препознају као прелепу грађевину уз "Победника".

Ова зграда направљена је као место где ће бити једно од седишта Генералштаба ондашње српске војске. Између два рата овде је био смештен Војни музеј, а посебно је био драгоцен део где се налазио аутомобил марке "делаж" у којем је убијен краљ Александар у атентату у Марсељу 1934. године.

Међутим, једно здање сличне архитектуре налазило се у непосредној близини, и та зграда је срушена крајем педесетих година. Оне су чиниле целину, мада је првобитно замишљено да овде буду четири такве грађевине. Нажалост, чести ратови који су тутњали Београдом у 20. веку омели су остварење ове идеје.