ДАВНЕ 1938. године у нашем граду одржана је престижна Ваздухопловна изложба, која је окупила најважније произвођаче авиона, као и представнике држава које су биле лидери у овој индустрији.

Уједно, можда је то и прича о муњевитом развоју технологије, будући да су браћа Рајт полетела 1903. године, а ето, у нашем граду је свега три и по деценије касније човечанство показало своје највеће искораке у тој области.

Београдски сајам налазио се, дабоме, на месту које данас зовемо Старим сајмиштем, а изложбени павиљони који су отворени годину дана раније били су препуни летелица које су се поносно пресијавале пред радозналом публиком. Хроничари оног доба радо су препричавали анегдоту како су улази у сваки од павиљона морали да буду рушени и проширивани, због величине експоната који су красили изложбу.

Највећа у Европи

БЕОГРАДСКА штампа је у суботу, 28. маја 1938. године, објавила како ће изложба бити једна од највећих у Европи, а догађај је отворен званичном посланицом кнеза намесника Павла Карађорђевића.

Током церемоније отварања фото-репортери су се трудили да сниме више од стотину апарата који су прелетали торањ на Сајмишту. Отужан податак је да је тај исти торањ данас препознатљив Београђанима који прелазе преко Бранковог моста, јер онако напуштен, "крезав" и пољуљан сваког дана чека да се сам од себе обруши на тло, будући да одавно више никоме и ни за шта није потребан.

Старо сајмиште

Отварање овог догађаја одиграло се у суботу, а забележено је да су церемонији присуствовали "представници скоро свих страних држава".

- Павиљони на Београдском сајму имали су јуче сасвим необичан изглед - писао је лист "Време". - Претворени су у огромне хангаре, чији су главни декор џиновска крила и елисе масивних челичних птица, мотори, најразноврснији апарати, макете. Из кљунова бомбардера и ловаца, из њихових утроба, дискретно вире митраљеске и топовске цеви... Технологија приказује свој скок, а државе до које су висине доспеле у том скоку.

Дипломатска елита Југославије на челу са председником Министарског савета Миланом Стојадиновићем била је присутна, као и десетак министара и других званичника. Сасвим заслужено, изасланик самог краља био је пуковник Тадија Сондермајер, један од оснивача компаније "Аеропут", поноса предратне Југославије и њеног ваздухопловства.

- Тада су се на небу појавили авиони који су извршили парадни дефиле - бележе новински извештачи. - Најпре се указало пет ескадрила са по девет ловачких авиона, затим још пет ескадрила, и најзад четири тешка бомбардера. Слика је била импозантна. Авиони су протутњали прилично ниско и својом хуком скренули пажњу да се доле, на Сајмишту, догађа нешто изванредно, један значајан ваздухопловни догађај.

"Кроз шпалир униформисаног подмлатка Краљевског југословенског Аеро-клуба који су их поздравили заставицама, гости су прошли затим до Спасићеве задужбине где је уређен павиљон и где је обављена свечаност отварања изложбе".

Падобранска кула

Авиони и балони

ТОГ маја предратне 1938. године постојали су јаки дипломатски и сваки други напори да до Другог светског рата не дође, тако да су током Сајма преовладавали мирољубиви тонови.

У исто време су посетиоци могли да виде најновије "тековине" ваздухопловне индустрије. "Своје најмодерније авионе, балоне, моторе и остали ваздухопловни материјал изложиле су Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Чехословачка, Пољска, Холандија, Америка и Мађарска. У свему је заступљено 146 различитих фабрика."

Међу гостима била је једна цела немачка ваздухопловна ескадрила, а како бележе новинари, "пред Централном кулом концертирала је музика ове ескадре из Грајфсвалда".

- Радио-служба из сајамске куле добро функционише - покушавају да дочарају амбијент ондашњи новинари. - Оданде се често чују сличне информације: "Мали Стевица из Гарашанинове улице изгубио се на Сајму. Нека се јави у Централној кули где га чека тата." Позив се понавља по неколико пута све док га Стевица не чује лежећи под крилом неког авиона или гурајући се око "рингнелшпила" у забавном парку.

"Парашутиста"


Кула за скакање падобраном ипак је била врхунска атракција овог међународног спектакла, па су Београђани њено отварање очекивали са највећим нестрпљењем. До њеног врха, нешто вишег од 70 метара, водио је најбржи лифт који је до тада град видео. За десет ондашњих динара (што није било јефтино), посетилац би се лифтом попео на врх торња, где би му био закачен падобран којим би се спустио до тла.

Пробне скокове са куле извео је Миша Петровић, којег су новинари ондашњим речником представили као "нашег познатог пилота и парашитисту". (Од незграпно употребљене речи "парашут", односно "падобран".)

- Прва је из публике скочила једна девојка - писало је у извештају са сајма. - Била је то госпођица Катарина Матановић, одушевљена авијатичарка. Она долази у ред наших одличних пилота и не само што је јуче решила да прва скаче са отвореним падобраном, већ ће у недељу, на великом аеромитингу, скакати из авиона у групи десеторице младих парашитиста.

- Када се попела на кулу, госпођица Матановић била је срдачно поздрављена од многобројних посматрача. На врху куле ветар је био јак, али је девојка, искусна авијатичарка, са осмехом пошла на трамболину. Инжењер, господин Живојин Стојановић, који командује овим скоковима, везао је "првог скакавца" и нежно је гурнуо са висине од 70 метара. Пад је трајао мање од пола минута.

Акробације изнад Старог аеродрома

Аеро-митинг

МЕЂУНАРОДНА ваздухопловна манифестација завршена је великим аеро-митингом, који је одржан на Београдском аеродрому. То је била ваздушна лука коју данашњи суграђани памте као "Стари аеродром", а простирао се на централном делу садашњег Новог Београда.

Тако је близина Сајма и аеродромске писте била идеална како би учесници Ваздухопловне изложбе могли да покажу шта њихове летелице могу да ураде у ваздуху, а не само као приземљени експонати.

Београд тада памти и загушења на улицама, јер скромне новобеоградске саобраћајнице нису могле да пропусте све аутомобиле који су се упутили ка аеродрому. Новинари процењују да је на митингу могло да се појави и свих стотину хиљада заинтересованих, али нису могли да се пробију кроз гужву.

На аеро-митингу су одушевљене госте забављали летачи у балону, затим су уследиле акробације у једрилици, а потом су се смењивали различити авијатичари из пет земаља. Чехословачки, потом немачки, италијански и југословенски пилоти изводили су необичне фигуре у ваздуху.

Београдски сајам

СОНДЕРМАЈЕРОВЕ РЕЧИ

ЛЕГЕНДАРНИ ваздухопловац и херој из Првог светског рата Тадија Сондермајер рекао је "да Краљевски југословенски aеро-клуб оличава идејну претходницу ваздухопловства нашег народа у његовом стремљењу ка једном одређеном циљу: снази и величини југословенских крила".

- Почеци подизања нашег ваздухопловства после завршеног рата били су тешки - рекао је Сондермајер. - Ми нисмо имали ничега, док су остале земље располагале знатним ваздухопловним организацијама. Требало је много труда да се ни из чега створи оно чиме данас располажемо.

РЕКОРДНА ПОСЕТА

БЕОГРАДСКИ листови педантно бележе да је само у недељу, дан после отварања ове манифестације, Ваздухопловну изложбу обишло више од 30.000 посетилаца.

Дочек за премијера

"ШУМАДИЈСКА КУЋА"

ВЕЛИКО интересовање посетилаца изазвала је "Шумадијска кућа", која је постављена испод моста. Новинари бележе како "у овој кући живи једна права сељачка породица својим свакодневним животом, и већ су се на Сајмишту толико навикли као да су у свом селу".

- Деца која нису још видела сељачки дом завирују у лепу кућу, где нема ништа варошког. Једино изгледа једно дете из ове сељачке породице не може да свикне на сајамску гужву и чује се доста често како плаче. Разуме се, батине му не гину.

ПЕТ ФАБРИКА

БЕОГРАД је тридесетих година био центар ваздухопловства и авио-индустрије. У граду и околини било је чак пет фабрика из ове области, а само "Икарус" је у време од 1935. до 1941. године запошљавао око 2.000 радника, а тај број је повремено, због повећања обима посла, достизао чак и бројку од 3.000.

Управо зграда у којој се налазила ова фабрика авиона сада је на удару новопечених урбаниста који улажу максималан напор да сруше ово здање, као и тековине историје у области производње авиона.

Необичности са изложбе и начин на који су Београђани доживљавали "небеске птице"

НОВОТАРИЈЕ РОДИЛЕ СТРАХОПОШТОВАЊЕ

СТАРАЦ И НЕБО

ПОСЕТИОЦИ су се највише окупљали око летелица у које им је дозвољавано да седну, баш као прави пилоти.

На данашњим сајмовима такви "кокпитови" били би сасвим уобичајен део сајамског декора, али у оно време то је била вансеријска новотарија.

- Стари људи из народа са много озбиљности доживљавају овај час. Јуче је, на пример, један чича у гуњцу бојажљиво пришао авиону - описују новинари листа "Време". - Кад му је речено да сме да седне у саму летелицу, он је то примио са оваквим филозофским објашњењем: "Сешћу, браћо, па шта било!"

Није старини било лако у души, ваљало је ући у ову "небеску аждају", али он је учинио како треба.

Прекрстио се, сео у апарат и погледао задовољно многобројну публику око себе, срећан што већ "цео Београд" зна да је он седео у авиону...