ВЕЧИТО је овде било веома трусно подручје у сваком погледу, политичари су се супротстављали, народи сударали, а интереси неумољиво запетљавали и још теже расплитали.

Тек понекад, ваљда када се ратници уморе, а владари потраже предах, појави се неколико година које потоњи хроничари прозову "златним", јер се многима урежу у биографију као најлепши период и вежу за себе лепа сећања.

Према многима, такве су биле тридесете године прошлог века.

Претече фрижидера

ПРВИ светски рат наши преци су памтили као Велики рат, надајући се да такав сукоб више никада неће бити поновљен, да су се планетарни властодршци дозвали памети и да такви судари народа и држава више неће бити виђени на планети. Ипак, Хитлер се увелико захуктавао да их демантује у том начину размишљања, што ће му, на крају - поћи за руком.

Док фашизам и нацизам нису доспели до овог дела Европе, Београд се ширио, растао и добијао значајне објекте и здања. Подигнут је Мост витешког краља Александра, поникао је Београдски сајам, отворен је Зоолошки врт, завршено је здање Дома народа, ницале су палате на Теразијама, уређивана је Београдска тврђава... Станоградња је добила значајан замах, новотарије попут биоскопа увелико су диктирале модне трендове, улицама су јурили трамваји, за њима аутобуси, било је све више аутомобила...

"Ледомат"

Старе уџерице су рушене, а на њиховом месту ницале су виле и вишеспратне палате.

Град је добијао неке модерне, драгоцене контуре по којима ће деценијама потом бити упамћен.

Поред здања Народног позоришта, па наниже, низ Француску улицу била је најпознатија такси станица, углавном са тада најпопуларнијим "фордом Т", првим серијски произведеним аутомобилом на свету.

Прелиставање тадашње штампе уводи нас у обичаје који су били карактеристични за тадашњи Београд. Баш као и данас, испред Саборне цркве били су нанизани аутомобили у колони пред једно од важних венчања, а ствар престижа била је да се званице појаве у свом омиљеном четвороточкашу.

Можда је и најсимпатичнији кувар у познатом "Српском краљу", у време када нису постојали фрижидери нити замрзивачи. Тада су, наиме, постојале "фабрике леда", па би у запрегама велике табле биле развожене кроз град. Претече фрижидера биле су такозване ајскасне, које су потом препустиле место модерним расхладним уређајима. У витрине са дуплим зидовима који би дуго чували температуру убацивани су ледени блокови, па су током топлих, летњих дана кухиње престижних хотела и ресторана имале место на којем би се чувало месо и друге намирнице.


Љубитељи Саве

ЛЕВА обала Саве до Првог светског рата била је у иностранству којим је газдовала Аустроугарска, па је тако између два рата била неинтересантна, препуна баруштина обраслих трском.

Купалиште код "Нице"

Тек тридесетих година основано је Друштво љубитеља леве обале Саве, а будући да је отворен и Мост краља Александра, ова област је била знатно пријемчивија Београђанима. Испод моста, према Ушћу налазило се и купалиште Ница.

Са десне стране реке подизана је данашња Бетон хала јер је постало неопходно да пристаниште добије адекватан магацински простор, а сама речна обала добила је нови изглед јер је тада Сава "изгурана" неколико десетина метара даље од Карађорђеве улице, коју је често плавила када вода надође.

Београдски аеродром, који су потоњи становници града прозвали "Старим", тада се налазио на централној зони данашњег Новог Београда, а десетине путничких, међународних летова свакодневно су саобраћале ка југословенској престоници и из ње.

Сајам, који је такође понео "епитет" - "Стари", отворен је 1937, а током наредне две године био је економски центар тадашње државе, са незаборавним Јесењим и Пролећним сајмом, као и Салоном аутомобила и Ваздухопловном изложбом.

Сва ова градска врева и таласи оптимизма лагано су бивали све тиши на самом крају тридесетих. Тада је, прво, Немачка напала Пољску 1939. године, а још непуне две године Београђани су се надали да ће сјај са почетка треће деценије 20. века бити повраћен, све док их нису демантовали бомбардери 6. априла 1941. године.


Градоначелник

У ВАЖНОМ периоду од 1935. до 1938. године градоначелник Београда био је Влада Илић, иначе родом Власотинчанин. Овај човек је оставио дубок траг у градској историји и био је веома вешт у вођењу града.

Имао је чак 17 фабрика које су се углавном бавиле производњом текстила, а као уважен у својој бранши и виспрен пословни човек једно време је био и председник Београдске индустријске коморе, као и Централне индустријске корпорације ондашње Краљевине Југославије.

Као и многи који су били супротстављени комунистичком режиму, после рата је био у немилости, осуђен за сарадњу са окупатором, јер су његове фабрике радиле током окупације, а имовина му је конфискована.

Влада Митић

Стражари на Универзитету

БЕОГРАДСКИ универзитет је 1936. године добио и 40 униформисаних стражара који су били задужени за ред на овој престижној државној институцији.

Како је писала београдска штампа, одмах по објављивању вести о потреби оваквих упосленика, јавио се велики број заинтересованих. То су били углавном бивши подофицири, који су углавном добро познавали "дисциплину реда", како су се изразили предратни новинари.

Униформе које су носили стражари израђене су у салону Богољуба Миловановића из Улице краља Александра и биле су тамнозелене боје. Чувари нису носили опасаче, али су имали револвере које су носили у задњем џепу панталона.

Таксисти код Позоришта

"Дански насип"

ПРИОБАЉЕ Саве на данашњој новобеоградској страни било је неприступачно и неугледно док два предузећа из Данске нису уговорила са Општином града Београда да наспе ову област, а притом направе и обалоутврду.

Горњи део данашњег шеталишта од Бранковог моста до Ушћа прављен је почев од 1938. године, а остало је забележено да су га тадашњи Београђани звали "Дански насип", због порекла предузеће "Хојгор и Шулц" и "Кампсакс", који су били извођачи радова.

Изградња овакве обале и њено уређење постепено су потиснуле купалиште код кафане "Ница", која се налазила у близини Моста краља Александра. Та позната градска кафана била је претеча данашњих сплавова и дугих ноћних провода уз пиће, лумповање и бучну музику.

АГИТАЦИЈА ИЗ ВАЗДУХА

ИЗБОРИ су вечита београдска инспирација, и мало кога остављају неангажованим или незаинтересованим. Тако је било и пре рата, када су 1938. године "политичку агитацију" странке обављале чак и тако што су на престоничке улице бацале пропагандне летке из авиона.


БЕЗ ПОВОРКИ

ЈОШ једна снажна урбана потреба добија своје остварење, а то је укидање погребних поворки које су до тада пролазиле централним градским улицама, на тај начин паралишући саобраћај.

Набубрела варош са све већим бројем становника више није могла сваком покојнику да ода пошту тако што би га поворка лаганим кораком испраћала кроз важне улице. Тадашња штампа пише како је "било крајње време да се раскине са обичајем шетања погребних поворки кроз град, која је, у најмању руку, нехигијенска".

- Београдска општина је недавно завршила радове на уређењу велике модерне мртвачнице на Новом гробљу - пишу новинари 1935. године. - Тако ће, убудуће, све погребне поворке кретати из мртвачнице.


"ОПЕЛ" ОД ПЛЕКСИГЛАСА

НА предратном Сајму био истакнут "провидан" аутомобил како би посетиоци јасно видели његову унутрашњост

Београд је током 1938. године у једном тренутку био престоница европског, а можда и светског аутомобилизма. Процес "моторизације", како су тадашњи стручњаци звали увођење савремених моторних возила у саобраћај, добијао је све већу цивилизацијску, али и трговачку, војну и сваку другу улогу.

У нашем граду одржан је Салон аутомобила на тадашњем Београдском сајму, чије контуре су остале у сећањима суграђана као "Старо сајмиште".

Своје најбоље моделе изложили су са поносом сви велики светски произвођачи, од "Мерцедеса", преко "Фијата" и "Ланче", до "Шкоде", "Опела" и других. Тада је чак и "Бјуик" послао прекоокеанским бродом свој модел, како би учествовао на тако важном сајму, какав је био наш, београдски.

Само један од експоната истичемо овог пута, а то је био најновији "Опелов" модел, који је, специјално за сајамске потребе, био направљен од плексигласа, како би посетиоци јасно могли да виде његову унутрашњост.

Снимак је сачувао оснивач Музеја аутомобила Братислав Петковић.