БЕОГРАД би следеће године требало да добије типске, плутајуће понтоне за пристан малих бродова на пет локација. Секретаријат за привреду наручио је пројекат, по коме би изградња ових пристаништа град коштала око 13,8 милиона динара. Осим туристичких пловила, понтонске докове користили би грађани као стајалишта за путничке бродове, у оквиру линија јавног превоза.

На основу анализе, а касније урађеног пројекта, чије делове "Новости" ексклузивно објављују, пристани ће се налазити на Земунском кеју код Господске улице, Бранковом мосту, код Музеја савремене уметности, на Ади Циганлији и обалоутврди у Блоку 70.

Према речима градског архитекте Милутина Фолића, Београд је једна од најзначајнијих лука европског наутичког туризма.

- Сваке године, у току летње сезоне у Београд пристаје око 400 крузера, који превезу око 50.000 туриста, махом из Немачке, Велике Британије, САД и других земаља - објашњава Фолић. - Високи стандарди и захтеви које подразумева овај вид туризма представљају изазов компанијама које раде на директном прихватању бродова и путника. Због тога је планирана изградња још једног великог пристаништа за крузере у Земуну. Са те локације и пристаништа на Косанчићевом венцу, страни туристи би се укрцавали на мале туристичке бродиће. Са њих би путовали до ових пет локација. Овај вид разгледања престонице привући ће и друге туристе који су авионом или аутобусом дошли у Београд.

Главни градски урбаниста наглашава изузетан положај Београда. На најбољи начин би се истакло ушће Дунава и Саве, уређене обале, променаде и речна острва. Са новим пристаништима, сви туристи, али и грађани, моћи ће брже да обиђу престоницу и упознају се са богатим културним наслеђем.

- Планирамо да оживимо још неколико локација које су атрактивне, а које се налазе на обалама Саве и Дунава. Нови понтони требало би да се нађу на Ади Хуји, кеју код 25. маја, на још једној локацији код Ушћа, "Београду на води" и Бродоградилишту. Предуслов је и да се те локације уреде - истиче Фолић.

Градски челници тврде да ће Београд за од три до четири године у потпуности користити своје потенцијале. Пре свега се мисли на силазак на обале река. Уклања се пруга која пресеца Дорћол, Косанчићев венац и Савамалу од обале, а почело је и уређење парка Ушће и Земунског кеја.


БЛИЗУ ШЕТАЛИШТА

ЛОКАЦИЈЕ за пристаништа су биране пажљиво. Водило се рачуна да буду близу шеталишта, излетишта, културно-уметничких квартова и паркова. Тако се у Земуну пристан налази преко пута Господске. У октобру ће почети да ради Музеј савремене уметности, а реконструише се и парк Ушће, па ће ово бити одлична прилика да гости виде и овај уређени део Београда. Ада Циганлија и Бранков мост биће фреквентне станице.


ЈАВНИ ПРЕВОЗ

БЕОГРАДУ припада 200 километара обале. Увођењем јавног превоза преко Саве и Дунава, смањиле би се гужве на улицама, а притом би путовања била атрактивна.

- Бирократске услове смо испунили доношењем низа одлука, а да би се план споровео у дело, потребно је да се, пре свега, изгради инфраструктура, односно типска, понтонска пристаништа - објашњава Милутин Фолић, главни градски архитекта.