СЛОБОДНИ зидари или масони оставили су дубок траг у историји овог града. Посебно су утицали на онај невидљиви или мање уочљив белег, својствен овом дискретном друштву које често, из сенке, утиче на важне догађаје.

Овог пута прича не иде ни у какву анализу масонерије, већ на новинске белешке које описују утицај масона на стари Београд. У листу "Време" с почетка 1941. године, док паклена чизма Другог светског рата још није загазила у овај простор, аутор потписан као М. Б. Недић писао је хронике о старом Београду. Један значајан део текста посветио је сећању на слободне зидаре илити масоне. Прво је протумачио наш незграпни превод француског термина "фрамасон", јер су их стари Београђани прозвали "фармазони".

"Међу многим новотаријама које су дошле у стари Београд можда је најмање запажено оснивање прве фрамасонске ложе. Масони су прилично живо агитовали, али потајно, не откривајући никада свој прави смер."

Овим речима Недић почиње причу о својим сећањима, а онда живописно наставља.

- Многи угледни Београђани пришли су тој организацији, а у масу је продрло само нешто мало о њима, тек да постоје - приповеда Недић. - Знало се за "фармазоне" као за прилично будаласте људе са настраним појмовима, који се састају ноћу и да се облаче у нека чудна одела. То је било све, и због тога је све што је било мало необичније постајало "фармазонско". Тако је било "фармазонских" шешира, машни, капута, али и ципела. Реч се увукла у куће, у кафане, па чак и у школе. Неки необичнији колач био је "фармазонски", гости у кафани су грдили кафеџију што им служи неку "фармазонску кафу", а професори су ученицима задавали неке "фармазонске задатке".

Аутор подсећа да су масони у старом Београду били ти који су највише уносили "европског" у патријархални живот Београђана.

- Они су први почели да уређују куће по угледу на странце. Избацивани су миндерлуци и шиљтета, а уношена канабета и фотеље.

Наступили су после тога неки много озбиљнији догађаји, па тако Недић бележи како су и масони заборављени, као и многе друге тековине старинских, или турских времена.


МАСОНСКИ ПЕЧАТИ

МНОГА здања из предратне Југославије и данас носе јасан масонски печат. Истовремено, постојали су и пројекти, попут зграде Дома слободних зидара који се и данас чувају у Архиву града Београда, а никад нису реализовани.

У то доба није била реткост да одани чланови овог реда стављају симболе на фасаде својих зграда, као што је то радио и познати масон Дамјан Бранковић, на кући изнад Славије, а сличне ознаке постоје и на здању на углу Мајке Јевростиме и Нушићеве улице. То су најчешће били укрштени шестар и угаоник.

Масонска ложа "Југославија" понела је такво име одмах по оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, иако је држава добила тај назив тек десет година касније.

На челу ове ложе велики мајстор био је Ђорђе Вајферт.



ШАМПАЊАЦ

КАДА се први пут у Београду појавио традиционални франуцски шампањац, дочекан је, у тадашњем тренду као - "фармазонско вино".

Како бележи Недић, то је била судбина и многих других страних производа.