ДРЖАВНИ ревизор у контроли пословања београдског јавног предузећа „Градска чистоћа” за 2011. годину утврдио је да су у јавним набавкама направили мућке у вредности 11,5 милиона евра.


Ревизор је непобитно утврдио да је толика вредност јавних набавки које су спроведене супротна одредбама Закона о јавним набавкама! Овакав начин рада није никоме сметао, а понајмање ондашњем градоначелнику Драгану Ђиласу, јер је изгледа он све то аминовао?

Извештаји које је Државни ревизор правио о свим малверзацијама у београдским јавним предузећима у време владавине Драгана Ђиласа, само су служили за предмет спрдње и подсмеха, интерних препуцавања – уместо да буду дебела тема истражних радњи надлежних државних органа.

Налази ДРИ никога нису обавезивали, а то се најбоље види по извештају који је сачињен 2012. године, а односи се на пословање Градске чистоће. И шта је урађено после контроле ревизора и налаза „хиљаду и једне пословне мућке“? Ништа.

Као што ништа није санкционисано и у другим предузећима, градским секретаријатима и другим органима власти у Београду!

Све је то Ђилас снагом ондашњег ауторитета који је почивао на новцу, покривао и спречавао државне органе да раде свој посао“… И није уопште случајно, што је тема ревизорске контроле била баш Градска чистоћа, у којој је годинама пре тога на челу био директор Александар Стаменковић, Ђиласова десна рука у финансијским малверзацијама.

Као награду за „добро обављење мућке“, бивши директор Градске чистоће, Александар Стаменковић, добио је место у Извршном одбору Демократске странке, као човек од његовог највишег поверења …

У свом извештају, ДРИ је посебно навео неколико проблематичних ставки из ондашњег пословања Градске чистоће: а то су набавке горива од НИС-а Нови Сад у вредности од око 350 милиона динара, док су остале мућке у јавним набавкама биле вредности око 500 милиона динара!

И кад се томе додају и оне куповине у којима уопште није спроведен поступак јавних набавки, онда се дође до цифре од 11,5 милиона евра, наравно у динарској противвредности ( извештај ДРИ је рађен у децембру 2012.).

Осим директних кршења прописа, руководство Градске чистоће је избегавало да своје финансијске извештаје шаље надлежним финансијским институцијама у земљи, као што је такође избегавало да постави интерну ревизију пословања у фирми.

Осим ових „великих као кућа“ прекршаја који нису санкционисани, руководство је море других ствари радило (не)намерно погрешно и на штету фирме и њеног оснивача: тако су од 2008. па до 2011. године запошљавали на радна места, за која је био предвиђен ВИИ степен стручне спреме ( факултет), са ИВ степеном стручне спреме?! Не крије ли се у овим случајевима партијско запошљавање?

-Градска чистоћа је у том периоду била огрезла у самовољи, бахатом руковођењу у коме је све одлучивао један човек у договору са оним што је седео у Старом двору и глумио најбогатијег Србина – тврди саговорник Ембарга из Градске чистоће.

  • Ваљда је тај мислио и да је најпаметнији, кад је већ веровао да је најбогатији…Њега је слепо слушао директор Стаменковић, не водећи више рачуна о потребама фирме и њених радника: није исплаћивао за рекреативни одмор, нити је динара давао за јубиларне награде, али је зато по наређењу опет од „оног горе“, плаћао шаком и капом неке друге раднике, као што је случај са фирмом САТ и ко зна киме све још… Да је јавашлук годинама владао у овој фирми, доказ су бројни документовани налази ревизора, као што су: Непостојање правилника о вођењу трошкова репрезентације, што је отварало врата бахаћењу руководства без икакве одговорности и контроле… За неверовати је, да није ни постојао правилник нити о потрошњи горива, као основног средства за рад возила једне овакве комуналне фирме!?

    Ревизор зато није био у могућности да утврди да ли је стварно за потребе посла потрошено горива у вредности од 342.475.000 динара? Да ли то значи да је гориво трошио колико је ко и како хтео? Прекорачени су сви трошкови, од оних транспортних до оних који су се водили као „трошкови осталих услуга“ који су приказани у износу до 852 милиона динара за 2011. годину! Прекорачени су за скоро 27 милиона динара! И опет без доказа у шта су утрошени… Такође и остали „нематеријални трошкови” који су по налазу ревизора приказани са 102 милиона динара, премашени су за чак 56 милиона динара од предвиђених?! У оваквој фирми је стварно било лепо бити директор: сам све одлучујеш, радиш шта хоћеш и трошиш колико хоћеш… Само, ипак по наређењу „шефа одозго“… Због кога је на крају овог „бајковитог расипања државних пара” директор морао да бежи преко „баре”! - наводи Ембарго.