ПОСЛЕ једне од многих победа њихових ученика на такмичењу у Москви, професори Математичке гимназије угостили су такмичаре из руске школе Комогоров.

Домаћини из наше престижне школе показали су руским колегама учионице, изложили методе рада, а ови су ипак остали тихи и зачуђени. Најзад су поставили одсудно питање: "Из чега ви учите?" Када су видели бројне уџбенике, закључили су да су то углавном књиге које су исписали руски стручњаци.

- То је тачно, али је редослед излагања и начин предавања наш! - добили су одговор.

Овако почињемо причу са професором Ненадом Лазаревићем, човеком чије је вишедеценијско искуство "уковано" у школске клупе. Данас је у пензији, али и даље води припреме за упис у Математичку гимназију. Своја сећања неминовно везује за врхунске колеге који су радили са њим, Зорана Каделбурга, Арифа Золића, Срђана Огњановића, Љубомира Протића, Љубомира Чукића... и жали што не може да наброји сва имена, јер би потрошили цео простор намењен овом тексту.

Ипак, тајна успеха наше школе и безбројне награде на математичким олимпијадама и међународним такмичењима траже објашњење. Потражили смо га од нашег саговорника.


БИВШИ ОЛИМПИЈЦИ

"МНОГИ професори који и данас раде у гмназији су бивши ђаци и олимпијци". Овим речима професор Лазаревић говори о људима који данас подучавају талентоване математичаре.

- Они су ту да би "вратили дуг" школи и питање је до којих висина су могли да се вину у науци и каријери да нису имали потребу да се одуже наредним генерацијама. Ова школа има потпуно другачији приступ, а ученици који је похађају имају изузетан интелектуални ниво, па их пре третирамо као сараднике него као ученике. Чак се догађа да их професори ослове са "ви" услед великог поштовања њиховог талента.

Професор Лазаревић нас подсећа на основни постулат гледања на ђаке, који је још давно изрекао француски мислилац Рабле: "Деца нису бурад која тражи да буде напуњена, већ су пламен који треба распламсати".

Теодор фон Бург

Иза нашег саговорника су генерације у којима су бриљирала многа имена, од којих смо регрутовали неколико министара, угледних стручњака, али највише међународних експерата у различитим областима. Јавности је најсвежије сећање на име Теодора фон Бурга, који је последњи бриљирао на међународној сцени, али ту су, на пример, и имена шахисткиња Алисе и Мирјане Марић, као и многи други. Лазаревић је званично у овој школи радио 33 године.

- Увек постоји питање да ли је неки ђак обележио каријеру једног професора, а ја истичем име Николе Миљковића. Он је за две године завршио два факултета - Електротехнички и Математички, памтим да је шверцовао изотопе како би успео да изведе експерименте, потом је отишао у САД, на Принстон, и тамо направио изузетну каријеру. На крају је увео нека револуционарна побољшања на Волстрит, постигао планетарни успех и напрасно умро. Баш на његовом примеру могу неке генијалне људе да упоредим са кометом: Изненада се појаве, осветле јаким светлом све наше глупости и недостојности, и потом нестану. Тада сам сазнао: Не живи брзо онај ко се брзо креће, већ ко муњевито мисли.

Неки професори не умеју да "скину капу" пред генијем, већ покушавају да буду "ловци на незнање", а то је најјаснији знак да су промашили позив. Суштина рада Ненада Лазаревића и његових пријатеља била је да изузетне умове уоче, јер су они стимуланс за све остале у одељењу. "Нема дброг професора без доброг ђака", јасан је он. Талентован је онај ученик који се брже развија него средина у којој живи.

ВАСПИТАЊЕ И СТРПЉЕЊЕ РЕЧИ које обележавају каријеру нашег саговорника сигурно су "васпитање" и "стрпљење". - Обратите пажњу како су ови појмови настали. Реч "васпитање" каже да неко нешто треба да вас пита, а ви да му одговорите. Са друге стране, термин "стрпљење" означава трпљење на првом месту.

"ПЛОДНО" ПОДНЕБЉЕ

НЕКО је својевремено изрекао реченицу коју Лазаревић најчешће цитира а то је "да је највећи капитал Срба њихова памет".

- Статистика каже да се на сваких десет милиона људи роди један геније - враћа се наш саговорник у воде науке.- Како бисмо онда тај податак пренели на овако скроман број становника и оволико талентованих ученика? А, верујте, имамо необично много паметних ђака и то се најбоље види из контакта са њима.

Наш саговорник претпоставља да је наше поднебље толико "плодно" и зато што је продукт укрштања безбројних народа. Како каже, "ми смо опсерваторија универзалне историје", и упозорава да су "многи прошли овуда и оставили свој траг".

Успешни ђаци тек почињу каријеру изласком из гимназије. Тада су им потребни нови ментори и професори.

- За толико талентоване људе потребно је више времена, а због усложњавања материјала којим се баве - и много више пажње. То је у овом тренутку немогуће платити, а много тога у њиховом даљем успеху зависи и од среће.

Анализирајући ученике посвећене математици, Лазаревић разбија стереотипе о "пуким цвикерашима", напротив. Они су сви, каже он, верзирани ка спорту, различитим хобијима...

- Моја каријера била је једна врста свечаности која је била спојена са генијалношћу мојих ђака. Када све саберем, ја сам се само добро забављао, и никада нисам радио у животу. Сигуран сам да би оваквих школа морало да буде још неколико у Србији. И да свима који желе да кроче на овај пут - то буде омогућено.

Професор Ненад Лазаревић открива рецепт за успешну каријеру међу талентованим ђацима. Каже да је тражио да ученици у првој клупи увек буду насмејани.

- Када професор уђе у учионицу мора да осети радост што је ту. Само срећно дете може да буде добар ђак.


Професор Ненад Лазаревић

"ДРУГИ ЕШАЛОН"

НИСУ сви ученици ове гимназије освајали златне медаље на светским такмичењима, али и они из "другог ешалона", како их у шали назива наш саговорник, нису остали без значајног трага у историји.

- Сећам се Бориса Мавре, чије име је мање познато јавности. Директор Љубомир Протић му се пожалио да нема новца да пошаље ученике на такмичење, овај је упитао о коликој суми се ради и добио шаљив одговор - око 5.000 евра. Бивши ученик је као из пушке одговорио контрапитањем: "Може ли 5.000 фунти?" и тиме је цео проблем био решен.

"ГУБИТАК МОЋИ"

ПРОФЕСОРУ Лазаревићу било је понуђено да подучава врло талентованог малишана који је похађао тек четврти разред основне школе. Дечакова мајка је питала који је хонорар за то.

- Госпођо, ако вам наплатим, изгубићу таленат да препознам генија - одговорио је Лазаревић.

И заиста, професор каже да је исти ученик касније био у његовом тиму када су се враћали са пута из Москве, после успешног учешћа на једном од такмичења.

- Само неколико наизглед небитних параметара било му је довољно да одреди тачну брзину авиона. Морао сам да уђем у кокпит и упитам пилоте којом брзином летимо, и - потврдили су ми да је момак био у праву.


ФИНЦИ

КОЛИКО је образовање важно говори и поређење са приликама у којима данас живимо, са критеријумима који важе у Финској.

- Тамо искључиво највећа елита ради у просвети. Да би неко у Финској ушао у одељење, поред траженог образовања мора да испуни још око 30 посебних услова. Чак и да похађа часове глуме!

И наше искуство је ишло на ту страну: лични пример је најбоља проповед. Само такав, вишеструко образован човек треба да изађе пред одељење.