Савска обала пуна сплавова без дозволе

ДА бисте уживали у свом сплаву на обали Саве и Дунава потребан вам је само добар бравар, двадесетак металних буради за понтон, грађа за кабину и десетак метара слободног плићака. Документа?! Па, може и без њих. На територији Београда незванично има око 2.500 сплав-кућица. Званично, ниједан објекат на води нема све дозволе, а само око 1.000 је регистровано.

Контрола сплавова је симболична. Према информацији Секретаријата за инспекцијске послове, у протеклој години вођено је 70 управних поступака у којим је контролисано постављање пловила.

- Донето је 31 решење за уклањање - кажу из надлежног секретаријата. - Од овог броја, 11 плутајући објеката је уклоњено ангажовањем других лица, а један број објеката су сами власници склони са обале.

Пошто градске власти годинама одлажу да донесу план о постављању сплав-кућица, анархија на обали је аминована. Наиме, ако би се примењивала Одлука о изменама и допунама Одлуке о постављању пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда, инспектори би требало да обилазе обалу и сликају објекте, а комуналци пишу казне за непрописно заузимање површине на води. Да нема контроле кажу и староседеоци савске обале на Ади Међици. Они тврде да инспекторе и плавце још нису видели.

У Београду највише сплав-кућца има на Међици, Остружници, Обреновцу и Ада Циганлији. Слободних локација је веома мало. Ако се неко атрактивније ослободи, брзо се попуни. Што се више иде од центра ка Остружничком мосту, цене места за сплав су ниже, између осталог и зато што немају решено питање снабдевања струјом и водом.

Дедиње на води је Међица. Ово острво између новобеоградске обале и Аде Циганлије има неколико стотина сплавова. Цело острво је под управом "Удружења љубитеља Саве и Дунава", чији су многи чланови шездесетих и седамдесетих година учествовали на радним акцијама исушења мочвара. Острво је пуно глумаца, новинара, судија, лекара, адвоката, књижевника, инжењера...

- Од маја до октобра на обали је живо. Скупи се друштво, распалимо роштиљ, расхладимо пиво и уживамо - прича Милош Ј., један од власника сплава.

У зони Аде Циганлије нема сплавова за продају. Како кажу власници, "ко забоде заставицу, тај је држи и не пушта". Цена места креће се од 2.000, па чак до 10.000 евра, што зависи од уређености локације. Већина сплавова има струју, а снабдевени су техничком водом. Управа Аде услуге веза наплаћује 12.000 динара годишње.

"БЕОГРАДВОДЕ"

ВЛАСНИЦИ сплавова су у обавези да пријаве постављање ЈВП "Београдводе", а регистрацију да се обрате "Капетанији". Према некадашњим прописима пловило не сме да угрожава насип за одбрану од поплава и бунаре.

Како је регулисано питање спавова, "Новости" су одговор потражиле од надлежног предузећа "Београдводе". Нисмо добили одговор колико има регистрованих сплавова и које су санкције за вез "на дивље".

ГРАДЕ И ЛУКСУЗНЕ ВИЛЕ НА ВОДИ

Сплавови се најчешће праве од бурића за нафту од 220 литара који се могу наћи на отпаду. Најчешће у ред се ставља три пута три бурета. Везују се металном конструкцијом, а горњи део сплава се прави од дрвета.

Тако направљен понтон кошта око 1.000 евра, а наравно има и скупљих. Поједини сплавови су као луксузне куће на води.

ПРОДАЈA IDE I ПРЕКО ОГЛАСА

ЕЛЕКТРОНСКИ и штампани медији пуни су огласа. Цена сплавова је од 5.000 до 50.000 евра, зависно од локације и величине. Понтони су од 2.000 до 5.000 евра.

А оглашавају се и бравари који плутајућу кућицу праве од 3.000 до 15.000 евра, зависно од величине и квалитета материјала од кога се гради. Цена варира да ли пловило има струју и техничку воду.