КАДА је краљица Марија дала налог да се у њено име направи здање Ђачке трпезе, није ни сањала да ће данас у њој бити зграда Радио-телевизије Србије. Додуше, као и београдска прошлост, и ова зграда је променила изглед, свашта је "претурила преко главе", а многи су на њу гледали злонамерно са различитих страна. Тако су савремени градитељи дозидали значајан део мењајући изглед који су јој првобитно замислили краљичини архитекти, а онда је НАТО авијација имала још штагод да нам доприча о демократији и њеним белосветским постулатима 1999. године, убивши притом 16 људи.

Како год, у Београду постоје бројне телевизије, веће или мање, а једино се овде чувају драгоцени сегменти историје, како овог града, тако и државе која је дуго постојала на овом простору. Да ова прича не би била обична, потрудили смо се да изаберемо необичне водиче. Тако је пред нас стао Бранко Станковић, аутор већ легендарне "Квадратуре круга", и управо њега смо решили да "мучимо" тако што смо му доделили улогу водича. И, нисмо се преварили. Уместо да поставља питања и приказује нам слике из туђих живота, овог пута он нас је водио кроз коридоре - свог.

Почетак на Сајму

ПРОГРАМСКИ архив Радио-телевизије Србије постоји од 1958. године, када је први пут емитован телевизијски програм из студија на Београдском сајму. Станковић нас упознаје са Сашом Ђорђевићем, директором Програмске подршке телевизије, у коју спада и Програмски архив, као и Зораном Табаковићем, руководиоцем овог архива. Прво сазнајемо да се овде чувају сви формати који су постојали до сада.

АУДИО-ВИЗУЕЛНИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ Како објашњава Зоран Табаковић, својевремено је започет пројекат оснивања аудио-визуелног центра Србије, који је требало да чува сав снимљен материјал који настаје у нашој држави. Нажалост, та савршена идеја није до данас реализована.

- У нашем архиву постоји више од 400.000 јединица филма од 16 и 35 милиметара, који је потом сменила квадриплекс техника са касетама од два инча. Чувамо више од 4.000 таквих трака - каже Саша Ђорђевић. - Потом долазе такозване це траке од једног инча и њих имамо око 15.000, па три хиљаде оних на "јуматику", по 25.000 на различитим врстама "бете"... Како су се мењали формати носача слике и тона, тако је модернизација била неминовна. Оно што је важно, ми смо међу реткима у Европи који имају све начине за пребацивање и обраду података са свих телевизијских формата.

Кроз лавиринте испод здања телевизије води нас Зоран Табаковић, очигледно поносан на оно што има да нам покаже.

- Овакви архиви сматрају се светским благом и глобално су непроцењиви - објашњава Табаковић. - То је посебно историјско наслеђе.

Потом улазимо иза дебелих, металних врата у безбројне просторије у којима се чува историја. Филмске траке смењују квадриплекс, које су тешке око десетак килограма. Када су биле актуелне, требало је преместити између 350 и 400 оваквих трака са једног на друго место, био је то озбиљан физички посао којег се наш саговорник веома добро сећа.

- Први пут, репортажна кола употребљена су у директном преносу из Ужица, са Трга партизана 1961. године - настављају причу наши домаћини. - Још је много важних догађаја који су историјски веома битни. Сахрана Јосипа Броза Тита 1980. године ушла је у уџбенике светских академија, јер је бриљантно испратио тим који је водио Мома Мартиновић.

- Према мојим сазнањима, Мартиновић је издао књигу под насловом "Режија програма уживо" - додаје Табаковић. - Она је уједно била уџбеник на академијама на којима је он предавао, у Норвешкој и Швајцарској. План преноса Брозове сахране направљен је у тајности и строго је чуван до саме Титове смрти. План је обухватао десет репортажних кола и 42 камере.

Спортски део архива је од непроцењиве вредности, а данас мало знамо о томе колико су наши сниматељи и организатори били вешти. Тако, рецимо, начин на који све светске телевизије преносе одбојкашке мечеве подразумева распоред камера који је осмишњен на РТС. Станковић посебно инсистира да не заборавимо имена попут Веска Грозданића или Вујадина Вујовића.

Незаборавни дани

ДОКУМЕНТАРНИ програм РТС је током седамдесетих година био у рангу Би-Би-Сија. Станковић посебно подвлачи тај податак, сећајући се да је легендарни Тимоти Џон Бајфорд дошао на нашу телевизију под истим условима које је имао у Британији.

- Сама зграда у којој смо данас направљена је по истим стандардима које је имала британска телевизија - додаје Станковић. - Тако је било од хијерархије, распореда просторија, студија...

Програм који се бавио културом такође је имао своје звездане тренутке, па је, примера ради, велики мађарски писац Лајош Зилахи дао ексклузивни интервју само за РТС, иако му је обичај био да се не појављује у јавности на овај начин. Ипак, у посебном сећању данашње зреле генерације је непревазиђени научнообразовни и школски програм.

- Програм намењен ђацима био је посебно усаглашаван са ритмом часова у школама - подсећају наши саговорници. - О свему се посебно водило рачуна. Остаје нам и сећање на непревазиђену Јелену Генчић чије припреме за сваку емисију су биле у рангу семинарских радова.

Шетња коридорима испод зграде РТС води поред безброј полица са различитим форматима на којима се чува историја. Домаћини нам показују безбројне ролне и касете. На једном посебном месту су, како кажу, "пионири дигитализације" Драган Поповић и Ивана Карановић, који преносе емисије са старих записа у модерне форме.

Табаковић нам показује старе емисије, води нас у 1971. годину, легендарног Милована Илића Минимакса и несвакидашњи конкурс који се одигравао у Великој дворани Дома синдиката. Тамо се одиграо избор најружнијег Југословена, и Минимакс је био домаћин четворици првопласираних фаворита. Смех у дворани, а они, истини за вољу ружњикави људи широког осмеха забављају раздрагану публику.

Следе записи са мото-трка око Калемегдана из 1960, први снимак "Смака", извештај са прве кориде на Ташмајданском стадиону пред запрепашћеним Београђанима, који нису могли да се одлуче да ли ће навијати за бика или матадора...

Било је то време вредно памћења.

Прва камера

ЕКСКЛУЗИВНОСТ

У многим областима је наша телевизија имала примат у свету, а једну овог пута посебно издвајају наши саговорници. У доба када смо били активан учесник и оснивач Покрета несврстаних земаља, наши су аутори имали посебну привилегију да се појаве на местима на којима други нису могли.

Тако је, на пример, Александар Виторовић направио филм о Камбоџи када у њу није могао да уђе ниједан новинар ни са Истока ни са Запада.

Слично је било са емисијама из Алжира и других ратишта вечито узавреле планете.

"Погача"

НЕКАД И САД

Припреме за телевизијски Дневник некада и сада су две потпуно различите приче. Како објашњава Бранко Станковић, ритам рада је пре неколико деценија био потпуно другачији.

- Сећам се, на почетку каријере сам био дописник из Ужица, и када се деси неки важан догађај слао сам траку аутобусом за Београд. Уколико проценим да је догађај битан, а аутобус не може да стигне, молим полицајце да превезу материјал, а ако све мора да се одигра још брже - седам у кола и возим у Београд. Кад стигнем, било је потребно још пола сата да развијем филм, и бар још пола у монтажи. Тек тада је посао окончан.

ОСНИВАЧИ

Наши саговорници са посебним поштовањем помињу име Јелисавете Леле Павловић, која је била оснивач и прави визионар. Архив је установљен пола године пре емитовања прве емисије и био је својеврсна матрица која је била урађена како треба. А кад постоји добар темељ, онда и грађевина има шансе да испадне како треба.

МУЗЕЈ У ОСНИВАЊУ

Простор Студија један, који је отворен 1966. године, експерти РТС наменили су за музеј. Како нам је објаснила Милена Јекић Шотра, уредник у Редакцији за историографију, ово је музеј у оснивању, још нису испуњени сви услови, али наши домаћини раде на томе да историју телевизије уобличе на начин на који она то заслужује.

- Мислим да би било најлепше да овакав музеј заживи на Сајму, у простору где је први пут емитован телевизијски програм - каже Милена Јекић Шотра. - Ово су необично драгоцени експонати.

Заиста, пред нама су прве камере, системи за расвету и пренос сигнала, сто за којим је седео непревазиђени Мића Орловић кад је први пут емитован Дневник... Сасвим природно, "Београдске приче" ће о овом музеју морати посебно да вам приповедају...