У СВЕТЛУ данашњих политичких турбуленција и светских миграција делује нестварно да су рудари и радници из Сирије пре скоро две хиљаде година долазили у околину Београда како би се бавили уносним пословима оног доба. А баш тако је било.

У другом и трећем веку нове ере на Космају је врило као у кошници, а ово је био део Римског царства у којем се нарочито много рударило.

О томе смо разговарали са др Адамом Црнобрњом, музејским саветником Народног музеја и председником Српског археолошког друштва.

Причу смо започели коментаришући књигу "Остава сребрног римског новца из рудничке области metalla Tricornensia" коју Црнобрња потписује са Бојаном Борић Брешковић, а враћа нас на један случајни налаз од 726 римских кованица пронађених на овом простору.

При том, искусни археолог нас уводи у један необичан живот који се одвијао у то време у околини Београда.


Болнице и школе

- ПРОСТОР данашње Србије покривала је тадашња римска провинција Горња Мезија, и она је била идеална за експлоатацију рудних богатстава - каже др Црнобрња. - Прецизно, ово је била гранична област у којој су се "додиривале" римске провинције Горња Мезија, Доња Панонија и Далмација. Током три века одавде су, са различитим интензитетом вађени олово и сребро.

Економски процват унутар рудничке области привлачио је и разне врсте занатлија и трговаца. На Космају су током другог и у првој половини трећег века, поред имућнијих становника илирског и келтског порекла били присутни и досељеници из Тракије, као и из грчких крајева и Мале Азије. Дакле, на обронцима ове београдске планине није се говорило само латински, већ наш саговорник подсећа да је постојала чак и школа на грчком језику.

- Тадашњи римски цар Септимије Север био је пореклом из данашње Либије, а потоњи Елагабал и Александар Север из Сирије - додаје др Црнобрња. - Дакле, довде су допирали људи из северне Африке и са Блиског истока још пре 1.800 година остављајући јасан траг.

др Адам Црнобрња

Да бисмо се вратили у овај "римски рударски времеплов" Црнобрња нас уводи у амбијент на обронцима Космаја. Географски прецизно, овај део налази се на падинама Парцанског виса, али је уврежен назив за ове старе рудокопе - Космајски рудници.

- Рудничка област обухватала је главно насеље у коме се налазио центар рудничке економије, индустрије и администрације са војном постајом уз њега. Ту је била централна зона рудника у којој су се налазили рудокопи и постројења за прераду руде, а шира територија је обухватала пашњаке, обрадиву земљу, шуме које су давале гориво за прераду руде, каменоломе, мања насеља... Унутар ових области налазиле су се војне постаје које су одржавале ред и обезбеђивале транспорт робе.

Овај део Србије данашњи житељи знају по томе што се налази између села Стојник, Бабе, Губеревац и Парцани.

- Римски кастел на локацији Градиште код Стојника несумњиво је представљао централну тачку, па иако је заузимао тако важну позицију ми данас мало знамо о њему. Документација истраживања од 1911. до 1913. је углавном нестала у Првом светском рату. У записима стручњака из тог доба, поред записа о остацима грађевина поменуто је "мноштво ситних предмета". До средине 20. столећа локалитет је већ изузетно оштећен јер су мештани односили грађевински материјал, али и услед бујања вегетације.

О важности самог утврђења са окружењем говори и податак да је у његовом оквиру била смештена чак и болница у оквиру војне јединице - "Кохорте друге Аурелије нове".

- Седиште ове кохорте налазило се у кастелу на локалитету Градиште (или Град) код Стојника - наставља др Црнобрња. - Димензије овог утврђења (200 пута 250 метара) указују да је у њему могла да борави јединица која је имала око 240 коњаника и 800 пешадинаца. Величина оволико масивног утврђења говори да се радило о озбиљној војној бази.

Избор за изградњу кастела је био одличан. Археолози то закључују на основу трагова металуршких делатности, али и по остацима, као и локацијама рударских окана. Утврђење је било у самом средишту централне зоне експлоатације и обраде руде. Саграђено је на брежуљку који заузима доминантну позицију. Плато поред кога се са јужне стране прилазило кастелу нудио је довољно простора за развој цивилног насеља, док су остала три правца била неприступачна и пружала су добру заштиту.


Посебан статус

- ОВДЕ је живело и радило много људи који су обављали основне послове на вађењу и преради руде, али и на обезбеђивању несметаног рада и транспорта. То је подразумевало и већи оптицај новца као и добре могућности за трговину и зараду. При томе треба знати да су рудничке области имале посебан економски статус у оквиру Царства, и унутар њих се трговина одвијала по посебним правилима, у знатној мери независним од оних која су важила у провинцији у којој се рудничка област налазила.

Тако долазимо до податка да су Космајски рудници олова и сребра били најзначајнији извори ових метала и да је извесно да су превазилазили готово све балканско-подунавске руднике. Само централна зона налазила се на површини од око пет квадратних километара.

- О рударској активности у римско време говори огромна количина троске, шљаке која настаје при топљењу руде, као и око 5.000 мањих рударских јама, које зовемо пинге. Ту је и 12 до сада регистрованих рударских окана која се налазе у тој уској зони - детаљан је др Црнобрња. - Прва истраживања су предузели геолози око 1875. године.

Као Дивљи запад

УКРАТКО смо објаснили колико је археолошки значајан овај део околине Београда, а нашироко би се дало причати о томе колико је овај локалитет запуштен.

Данашњи археолози су се вратили и, пратећи нацрте својих давних претходника, уочили макар остатке неких важних објеката. Неке од римских грађевина су зарасле међу тешко проходно растиње, њихови остаци су умногоме оштећени, док за неке др Црнобрња разочарано каже да су имале мозаике који су уништени.

Трагање за римским остацима није нимало лако када се узме у обзир тешко бреме историје и неумољиви зуб времена, али наш саговорник подвлачи још један "зуб" - лоповлука и немара.

- Овај део Космаја препун је илегалних трагача за благом, који су до сада уништили и прекопали веома значајне историјске слојеве - објашњава др Црнобрња. - Само када погледате локалног шумара који покушава да чува ову област, видите човека који, као да живи на Дивљем западу, а не у Европи. Недавно је појурио за групом таквих, сумњивих људи којима је успут, током бекства, испало - више од три килограма експлозива!

Археолози током истраживања

Црнобрња је чак на великим форматима штампао извод из Кривичног закона који је потом качио по стаблима космајских шума у околини старих рудника. Тако је нелегалним трагачима јасно давао до знања какво незаконито дело чине.

- Био сам запањен количином прекопане земље коју сам затекао тамо. То су велики послови који траже значајан напор. Труд да буде уништено оно што смо наследили огроман је и томе морамо стати на пут како год знамо и умемо.


НАЛАЗИ

ПОСЛЕ истраживања с почетка друге деценије 20. века Народни музеј у Београду наставља тај посао између 1954. и 1957. године, када је истражена велика и луксузна грађевина на локалитету Врела код Лисовића. Импозантних димензија са темељима 22 пута 34 метра, уз више од 20 откривених просторија од којих је бар половина имала очуване системе подног грејања.

Спелеолози клуба АСАК

Важне су и некрополе на локалитету Рт, које су углавном уништене, док је на локалитету Гомилице гробље подразумевало спаљене покојнике у етажним гробовима, од којих је више од 360 гробова својевремено и археолошки истражено.


ТРОСКА

НА основу енормних остатака античке троске, за које се процењује да су још крајем 19. века износили преко 1,5 милиона тона, израчунато је да је за прераду те количине руде било неопходно посећи храстова и букова стабла на раздаљинама и до 17 километара, односно на површини од барем 60 квадратних километара.

Податак о шумским пространствима која су морала да буду посечена ради топљења руде указује нам на минималну додатну површину која је морала да припада рудничком домену. Томе свакако треба додати и површине које су заузимала насеља, пашњаци, ливаде и обрадива земља.

Спелеолози клуба АСАК

Огромна пространства и данас су гола и без дрвећа, прекривена римском шљаком, опомињући на дугорочне последице експлоатације и прераде руде. Чак и након скоро две хиљаде година природа није у стању да се опорави од погубног утицаја технолошког напретка.


ГОРЊА МЕЗИЈА

ОСНОВА економије провинције Горње Мезије, од врхунског интереса за Римско царство, било је рударство. Како објашњава др Црнобрња, о томе сведочи и често цитирани податак који је оставио римски правник Сатурнин.

- На основу њега се види да је Мезија сматрана провинцијом рударства, као што је Африка сматрана земљом жита.

Спелеолози клуба АСАК

СРЕБРНИ НОВАЦ

ПРИЧА о томе како је 726 новчића доспело до Народног музеја такође није уобичајена. На периферији села Миросаљци, око 40 километара од Београда, у лето 1995. године пронађен је скупни налаз римског сребрног новца из првог и другог века.

Стари сребрњаци пронађени су на имању Радисава Сарића, прве примерке је случајно открила његова његова супруга, а одмах су се појавили трговци старинама са детекторима. Брзо су, самоиницијативно започели ископавања, али је полиција брзо реаговала. У спасавању је активно учествовао и Сарић, па је римско благо сачувано.

Место где је ова остава пронађена налазило се у оквиру шире области Космајских рудника.