СТАРИНСКА кафана смештена је у само срце града, а са њених зидова гледају нас савременици који су стајали овде од 1866. године. "Златно буренце" у Призренској улици има посебну колекцију фотографија које не причају о биткама, крвопролићима и генералима, већ нам приказују претке онако како су живели, радовали се и патили.

Један од хроничара старог Београда је Драган Перић Намћор, човек који се потрудио да сачува ове снимке од заборава, а Момчило Павловић, управник, и Десимир Недељковић, шеф сале, брзо су увидели како њихови гости често "плове" баш тим, боемским шмеком некадашње вароши.

Перић нас прво подсећа да су некада кафане биле места која су Београђани много чешће посећивали него данас и имале су сасвим другачију улогу. Тада је већина оваквих места, поред своје кафанске делатности, била позната и по окупљању одређених група, па се знало која кафана је "стан" еснафа молера, која пекара, која ковача...


ПРВО ЧЕТНИЦИ

- Још од отварања 1866. године, "Буренце" је било окупљалиште добровољаца, и ту су биле "регрутне базе" за оне који су учествовали у српско-турским а касније балканским ратовима - објашњава Перић. - Кафана је и тада била на истом месту, али у једној приземљуши која је крајем тридесетих година сруштена, да уступи место палати која је и данас ту.

Кафански живот на овом месту ушао је у још једну легенду, када је наводно Воја Танкосић, управо за столом у "Златном буренцету", начуо да је у Београду британски новинар Винстон Черчил, који је тада био на пропутовању кроз наш град. Будући да је веома лоше писао о Србима, Танкосић се зарекао да ће га ишамарати ако га икада буде видео, па пошто је овај накратко одсео у "Грчкој краљици", хировити официр је баш тако и урадио.

Ово варошко предање нема званично утемељење у историји, али макар сликовито прича о томе какво смо мишљење имали о превртљивој енглеској штампи.

Враћамо се фотографијама које са зида имају штошта да нам испричају. На првој је официр снимљен у кафани, са двојицом музиканата који му свирају "на увце".

- Тај снимак направио је Благоје Јовичић, фотограф аматер, али нажалост није остало записано име човека на слици - каже Перић. - Он је радио на железничкој станици на Топчидеру, па су сачувани његови снимци из баште кафане "Царева ћуприја", као и "Графичара". Било како било, ово је сјајна прилика да данашњи клинци схвате шта је то прави стерео звук, када са сваке стране имате по једног виолинисту.

"Домаћи стерео"

Са пуно поштовања Перић подсећа да је фотографију добио од Благојевог сина Светозара, захваљујући којем су ови снимци сачувани од заборава.

Времена су се мењала, а различити фотографи остављали своје трагове, па је тако остао забележен и један униформисани свињар.

- То је било рано послератно време - објашњава Перић. - Доба глади терало је људе да се сналазе како год умеју, па је тако и о овај железничар био међу малобројнима који путују. Са таквих путовања су неретко довозили свиње које је било лако продати у огладнелом Београду.

Испред "Златног буренцета" некада је ишла трамвајска пруга. Мада данашњим Београђанима делује тесно и неумесно да том улицом прође шинско возило, пре Другог светског рата је управо тако било.

- Прецизно, пруга је отворена 5. новембра 1935. године, када је трамвај "14" пролазио овуда, па преко Зеленог венца и Моста краља Александра стизао до хотела "Централ". Линија је отворена на 20 година ослобођења Земуна у Првом светском рату.

Железничари и прасићи

"ВОЋНА САЛАТА"

ДАНАШЊИ угоститељи тешко схватају да привлачењу страних туриста не помаже малограђанско додворавање, тако што ће својим ресторанима наденути имена која имају англосаксонски призвук. Напротив.

- Овде све више долазе странци, жељни да пробају домаћу кухињу, која их највише интересује - каже Момчило Павловић. - Њима су најважнији роштиљ, коленице, сарме од зеља, димљена ребарца... Оно што немају код куће. Баш као и клековача, коју је један странац недавно опчињено пио, не разумевајући да имамо тако егзотично пиће.

- А домаћа воћна салата? - добацује Намћор Перић, кроз питање у којем почињемо да разумевамо зашто има овакав надимак. - Аутентична "воћна салата" подразумева плод ораха, који убодете у јабуку...

Чекамо наставак, и добијамо баш оно што смо заслужили.

- Е, онда такву јабуку ставите прасенцету у уста...

НАМЋОР У ВРЕМЕПЛОВУ

ПЕРИЋ већ деценијама сакупља различите приче о прошлости града и држи несвакидашња окупљања, баш као што је то било и прошле године у "Буренцету". Сваког 26. децембра окупе се љубитељи оваквих прича, а популарни Намћор их приповеда градској публици. То већ годинама ради сваке недеље у клубу "Антика" у Савамали и у "Полету" у дворишту старе Бајлонијеве пиваре.