Београдске приче: Маршалска палица на Белом граду

ШВАЈЦАРЦИ су оставили необичан траг на Београду и његовој прошлости, а неколико њих је директно учествовало у стварању наше градске и националне историје.

Са ове дистанце гледано, неизбрисив траг оставио је српски пријатељ Арчибалд Рајс, човек који нас је, вероватно, више волео него што смо имали љубави сами за себе. Његова књига "Чујте Срби", али и све што је учинио за овај народ у Првом светском рату били су оличење добронамерности и поштовања које је неко могао да има према мукама људи са овог поднебља.

Доксатова тврђава

ДРУГИ Швајцарац којег ћемо поменути је Никола Доксат де Морез, човек који је био у јединицама Еугена Савојског које су преотеле град од Турака 1717. године, и којег сматрају првом урбанистом који је осмислио изглед Београдске тврђаве, али и значајне делове ондашње вароши. Његово дело било је и распоред улица и тргова првих деценија 18. века.

Велики уметник који је такође пореклом Швајцарац био је Ђузепе Пино Граси, који је учествовао у почетној фази изградње Храма Светог Саве сарађујући са Александром Дероком, направио је каријатиде на споменику Незнаном јунаку, његово дело су атласи који красе зграду некадашњег "Југоекспорта" у центру града, а који су унеколико и симболи града...

Четврти човек пореклом из земље са Алпа, за којег данашњи Београђани нису чули, био је слављен у предратној штампи 1939. године, као стручњак чија је приватна колекција дрвореза и бакрореза Београда била од непроцењиве вредности.

Био је то Едуард Замбони, којег је посетио новинар листа "Време" потписан као В. Јовановић. Ипак, траг који је оставио вредан је сваке пажње.

- Швајцарци имају необично развијен култ према историји своје земље и необично воле све што се на ту историју односи - пише Јовановић. - Скоро свака патријархална кућа у Швајцарској поседује бар неколико историјских цртежа из свога краја. Ову изванредну особину они не губе ни онда када су приморани да наставе да живе у другој земљи. У нашој средини се налази један такав Швајцарац коме можемо да захвалимо што нису пропали изванредни дрворези и бакрорези из 15. и 18. века.

Замбони признаје да "све то није нашао у Београду, већ у прашњавим антикварницама Пеште, Беча, Лондона, Париза..."

- Комад по комад скупљао сам странице књига, повезаних у пергамент, на којима се налазила историја старог Београда - говорио је Замбони. - На тај начин сам до данас скупио 150 различитих слика.

Први је краљ

ПРВИ сакупљач старих цртежа код нас био је, према тврдњи господина Замбонија, краљ Милан Обреновић. Он је овластио професора Стефановића-Виловског да за њега набави и покупује све историјске документе о Београду на које наиђе.

Београдски Швајцарац Едуард Замбони говорио је и о томе како је историја града и у оно време, пред Други светски рат, била недокучива страном посматрачу.

- Када данас путник у брзом авиону стигне на аеродром Београда и пође да разгледа варош, узалуд ће трагати за остацима и споменицима - говорио је Замбони. - Наћи ће исувише мало онога што ће подсећати на стари Београд. (Он притом мисли на моћне аустријске грађевине почетком 18. века и жали због њиховог рушења.) Нема више старих, сурих цркава и џамија, нити средњовековних камених мостова, статуа или других уметничких споменика. Нове дивне улице, широки булевари, велике куће, заменили су мале, неугледне турске кућице, које данас само још гдегде могу да се пронађу.

Натурализовани Београђанин са Алпа доноси логичан закључак: "Ретко је која варош света доживела толико промена као Београд који, тек што би бивао изграђен, ускоро је поново бивао и рушен. Ватром и мачен уништен је без поштеде сваки скупоцени архитектонски споменик, који је подсећао на давна, славна времена".

ЛАУДОН

Аустријски маршал Гидеон Лаудон освојио је Београд 1789. године. Иако је њихова власт потрајала кратко пре него што ће поново Отоманска империја преузети ову важну стратешку тачку, гравира коју је сачувао Замбони у оно време привукла је велику пажњу.

На њој је приказан Лаудон крај дунавске обале, пре него што ће освојити Београд. Приказ града је веома сликовит, са јасно уцртаним грађевинама на Доњем граду, и утврђењу које је доминирало на горњем делу тврђаве.

ЏАМИЈА КОД ПОЗОРИШТА

Испод здања Народног позоришта некада је била велика турска џамија која је касније срушена. Замбони је сачувао њен приказ, а ми смо га преузели из листа "Време" који је изашао 27. августа 1939. године. Можда је и квалитет штампе вредан помена, јер је отисак ових популарних новина до данас остао веома чист.

Посматрач одмах увиђа да је овај део града био препун зеленила, да није било великих зграда па је поглед на Дунав био директан, а величина Београда нестварно минијатурна за наше данашње поимање града.