Београдске приче: Тихи одлазак Старог здања

УЛИЦУ краља Петра, у близини данашње легендарне кафане "?", некада је красио угледни хотел "Старо здање". На том месту данас се налази прелепа зграда Народне банке, а новински записи из 1938. године у суморном расположењу бележе коначно рушење овог објекта, иако признају да је имао огромну културну вредност.

Здање је, ипак, морало да напусти свој Београд и овај свет, а у марту те године радови на рушењу увелико су били у пуном замаху.

"Код јелена"

"Народна банка откупила је стару и рабатну зграду у којој је дуго година била смештена Београдска обласна дирекција државних железница. Рушењем бивше дирекцијске зграде нестаје један историјски објекат, једна од најрепрезентативнијих грађевина."

Затим се новинар листа "Време" враћа и у сам настанак ове зграде, цитирајући професора и врхунског архитекту Николу Несторовића, који се присећа давне прошлости ове градске области.

"На углу данашњих улица Краља Петра и Грачаничке био је стари хан, где су одседале кириџије, кочијаши и други. На том месту подигао је кнез Михаило 1841. године зграду за хотел, пошто у то доба није било ниједног уређеног хотела у Београду. То је гостионица 'Код јелена' са кафаном на углу поменутих улица у приземљу; у горњим спратовима биле су гостинске собе. Фигура јелена стајала је на конзоли, но она је пропала за време пожара који се десио 15. и 16. априла 1849. године. Ова зграда позната је под именом 'Старо здање'."

Касније је у овој згради био "Гранд хотел", а потом, од 1884. године, у њој је била смештена Железничка дирекција. То је била природна потреба ондашњег Београда који добија железницу, насушну економску потребу за развој престонице.

Прича на коју тадашњи новинари нарочито скрећу пажњу подсећа на то да је зграда била власништво Обреновића, па да је после убиства краља Александра ову грађевину краљица Наталија продала нашој држави.

Очито су Београђани предратног града памтили многе ведре догађаје и предања у вези са "Старим здањем", па су препустили сећањима да их преплаве, а савременицима да жале за прохујалим временима.

Света Петка

ИСТЕ, 1938. године, исти лист извештава о десетини хиљада људи који су обишли цркву Ружицу и капелу Свете Петке на Горњем граду Београдске тврђаве. Тако велики број посетилаца, у суштини, још је већи ако узмемо у обзир да је тих година град имао само нешто више од 300.000 становника.

Предратно време било је доба када су, баш као и данас, многи тражили лек и спас на чудотворном извору овог храма.

Интересантан је и податак да је продато чак пет хиљада литара свете лековите воде. Иако је литургија одржана у осам часова, већ у пет сати ујутру била је видљива велика гужва испред цркве коју су углавном сачиниле мајке са здравом децом, или оне које су болесним малишанима покушавале да призову исцељење.

Док се народ тискао у реду за жито, времеплов нас подсећа на прошлост овог храма. Посвећен је једној од заштитница града, Светој Петки, а направљен је 1937. године, по идеји изузетно уваженог архитекте Момира Коруновића. Пре тога, над чудотворним извором стајала је једна другачија, мање угледна грађевина.

Већ у то време су се увелико чули радници с друге савске обале, који су почели насипање десне обале реке. Тада је тамо била пустош коју данас покрива Нови Београд.

Крочећи међу фотографије и новинске исечке тог доба, увиђамо да је и тада постојала смена старог и новог. Један град у нестајању повлачио се пред оним који ће га наследити, оличен новим грађевинама.

Овог пута сетили смо се доба у којем је "отишао" први хотел и подизања капеле посвећене Светој Петки коју данас сваки Београђанин добро познаје.

ПРВИ У ВАРОШИ

МНОГОБРОЈНИ хроничари и највећи стручњаци који се баве градском прошлошћу помињали су "Старо здање", а поготово темељно то је чинила Дивна Ђурић Замоло. Међу њеним, али и другим записима увиђамо да је ова зграда, до изградње Капетан Мишиног здања, била највећа у Београду.

Историјска прича води нас у потребу Срба да из Крагујевца у Београд изместе све важне институције државе у настајању. Зато ускоро главни град добија зграде Државне штампарије, Митрополију, па тако и први угледан хотел који је имао, према неким подацима, чак стотину соба.

Тако су се овде сменили "Код јелена", "Гранд хотел", "Старо здање" и, на крају, Железничка дирекција.