ВАЗДУХОПЛОВСТВО бивше Југославије било је међу престижнијима у Европи и свету, а предузеће "Аеропут" спадало је у најугледније на Старом континенту. Наследио га је потоњи ЈАТ, а данас је то "Ер Србија", која чува традицију прве авио-компаније са овог поднебља.

На централном делу данашњег Новог Београда некада је стајао Стари аеродром, а међу ваздухопловцима и сада, уз огромно поштовање и пијетет, одзвањају имена великана као што су Тадија Сондермајер и Милутин Миланковић. Два великана заслужила су и споменике, али прво да се вратимо на њихову улогу у овој причи...

Пети на свету

ДЕЛО Милутина Миланковића неприкосновено је у свету науке и многи га и данас сматрају изузетним "небеским геометром" и научником највише класе који је задужио човечанство. Ипак, вео заборава донекле је прекрио његову огромну улогу у домаћој авијацији. Он је пројектовао прве аеродроме, док је Тадија Сондермајер, који је већ био овенчан славом хероја из Првог светског рата, био оснивач првог предузећа.

- Ове године навршило се 89 година од оснивања Друштва за ваздушни саобраћај "Аеропут" - рекао нам је Велибор Вукашиновић, искусни пилот и један од иницијатора овог пројекта. - У годинама пред Први светски рат, у пионирско доба авијације, авион се као ново достигнуће брзо развио у ново саобраћајно средство. То је приморало неколико најсавременијих држава Европе да кретање авиона преко њихових територија и државних граница регулишу посебним уредбама, које су означиле зачетак националног и међународног ваздухопловног права.

Краљевина Србија је, међу државама заштитницама ваздухопловних норми, 18. фебруара 1913. године, као пета на свету, донела Уредбу о саобраћајним справама које се крећу по ваздуху.

- Након што је после Првог светског рата усвојена Конвенција за међународни ваздушни саобраћај у време мира, Програмом реорганизације војног ваздухопловства Краљевине СХС, 1920. године основано је при Министарству војске и морнарице Одељење за ваздухопловство. Било је подељено у три одсека, а трећи међу њима био је задужен за послове цивилног ваздухопловства.

Тада су осмишљена два пројекта од суштинске важности за ваздухопловну бајку која, ево, траје и улази у 90. годину постојања. Први је Београдски аеродром у атару Бежаније, а други је Друштво за ваздушни транспорт "Аеропут".

Од момента када је Одељење за ваздухопловство Министарства војске и морнарице завршило откуп 180 јутара бежанијске земље 1923. године, прошло је још три године у сложеним радовима насипања и прилагођавања нестабилног терена намени, да би почетком 1926. године пројектовање хангара и аеродромских и помоћних објеката било поверено нашем великом ствараоцу и научнику Милутину Миланковићу.

- Тако су већ 1927. године на некада мочварном земљишту изникли велико престоничко Јавно ваздухопловно пристаниште и војна ваздухопловна база. Главни архитекта ваздухопловства Краљевине СХС Милутин Миланковић изградио је у наставку и инфраструктуру аеродрома у Краљеву, Загребу, Скопљу, Мостару, Ријеци и многим другим градовима и тако утирао пут аеро-путевима новонастале државе.

Други пројекат осмишљен у одсеку за цивилно ваздухопловство био је успостављање домаћег и међународног ваздушног саобраћаја у држави која је тек почела да изграђује путну и железничку инфраструктуру - Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Конкуренција

ДОБРИ резутати које је постизала групација "Франко-Румен", касније Међународно друштво за ваздушни саобраћај СИДНА на простору наше земље, захваљујући повољном географском положају, као и провокативни покушаји неких немачких компанија да добију концесију за покретање линија у унутрашњем саобраћају, изазвали су револт југословенске јавности и убрзали настојања наших ваздухопловних институција за оснивање домаћег авио-превозника.

Трговачки суд у Београду званично је прогласио Друштво за ваздушни саобраћај "Аеропут". Први директор био је Тадија Сондермајер, и он је обавио први званични лет с капетаном Стрижевским на релацији Београд - Загреб, 15. фебруара 1928. године. Све остало је, каже Вукашиновић - историја.

- Учесници у тој "игри" били су многи знани и анонимни људи који су својим прегалаштвом, знањем и трагичним судбинама обележили ово што се данас дешава - наглашава Вукашиновић. - Београдски аеродром у то време значајно повећава број путника из године у годину. Зато је година која је пред нама вишеструко обавезујућа.

Наредне године треба достојанствено обележити јубилеј - 90 година постојања Аеродрома "Београд", односно "Никола Тесла" и "Аеропута" и његових следбеника.

- Намера нам је да сви који воле и поштују ваздухопловство нађу начин да се удруже па да једној великој улици у Београду доделимо назив Булевар Аеропута - закључује Вукашиновић. - Желимо и да подигнемо споменике Милутину Миланковићу и Тадији Сондермајеру, јер су они својим делом то заслужили. Наша мисија је да учинимо све да на тај део наше историје не падне вео заборава. Ми који смо провели значајно животно доба у ваздухопловству све ово знамо, али морамо то да учинимо због наших потомака. Да би знали куда иду, морамо им рећи одакле долазе.

ИДЕЈА

ИНИЦИЈАТОРИ ове идеје су Удружење ваздухопловне индустрије Србије (УВИС) и Удружење "Милутин Миланковић". Наш саговорник Велибор Вукашиновић је саобраћајни пилот и последњи директор "Јат ервејза", иначе председник УВИС.

Идеја обухвата и израду заједничке монографије, обележавање улице и постављање споменика. Како каже Вукашиновић, то је симбол 90 невероватних година.