ПРВИ број "Београдских илустрованих новина" појавио се пред нашим суграђанима 1. јануара 1866. године, трудом Милана Миловука, професора и директора Реалне гимназије. То је био настанак градске илустроване штампе.

Миловук је био и један од оснивача Београдског певачког друштва,1853. године.

- Реч је о првим илустрованим новинама штампаним у српској престоници - каже за "Београдске приче" мр Љубица Ћоровић, хроничар старог града и аутор престижне књиге "Водич кроз Београд". - Трудом Милана Миловука, фотографија као предложак за насловну страну новина више није била резервисана само за светски познате магазине, као што је енглески "Illustrated London News" или лајпцишки "Illustrirte Zeitung"...

Потребе београдске елите за живим представљањем ликова славних људи али и за илустрацијама разних новела, басни, поучних састава и пре свега - светских догађаја, нашле су идеалан одраз управо у "Београдским илустрованим новинама" које су излазиле сваког 1. и 16. у месецу током читаве 1866. године.

- Српска читалачка публика значајно расте током друге половине 19. века - додаје Ћоровић. - Србија се после поновног доласка на власт династије Обреновић (1858) мења, наступа време образованијих чиновника и више писмености. Државна штампарија у Београду основана је 1831. године, а од 1858. се отварају и прве приватне штампарије. Ипак, штампа је још увек веома скупа па је читање новина и књига луксуз богатијег света. Трошкове знатно поскупљују илустровани прилози.

Милан Миловук у Београду наставља рад свог оца, пештанског трговца Јосифа Миловука, једног од оснивача Матице српске и издавача, не само значајних књига свога времена већ и бакрореза са ликовима знаменитих Срба.

Брзотиском књигопечатње Књажества србског, млађи Миловук пре "Београдских илустрованих новина" издаје "Трговачке новине" (1861-1863), а објављује и књиге: "Начела науке и трговине" (1861), "Теоричке основе музике" и "Српску стенографију" (1866).

- У позиву на претплату "Београдских илустрованих новина" постављен је циљ - образовање народа, унапређење корисних знања и укуса, али не сувопарним начином, "него онако - да се свакоме омили". Ксилографије кнеза Михаила, Узун-Мирка Апостоловића, Доситеја Обрадовића, Мише Анастасијевића, смењују се са ребусима, научним открићима, политичким анализама које, цитирам, и пре сто педесет година закључују да: "За одржавање славне европске равнотеже народи дају своју најбољу радну снагу и велике новце...".

Нису запостављене ни вести из света, Београђани су могли из прве руке видети изглед Јерусалима, Стамбола, Париза, катакомбе у Риму, Букурешт, Анкону, Напуљ, Милано, Попокатепетл у Мексику, Кинески зид, Лондон, острво Мадеру... али и Белу кућу у Вашингтону - у изградњи!

ДАГЕРОТИПИЈА

ИСТЕ године у којој је проналазак фотографије званично објављен у Паризу, на седници Академије наука одржаној 19. августа 1839, када је француски научник Франсоа Араго детаљно изложио својства новог проналаска названог "дагеротипија", српска штампа је објавила различите прилоге посвећене овој вештини. Прве су о овом проналаску известиле "Сербске народне новине", потом и "Магазин за художество, књижество и моду".

"Сербски народни лист", пратећи проналазак, објављује и вест о поступку Алфреда Донеа којим се дагеротипијска слика може штампати. Нажалост, претварање дагеротипије у штампарску матрицу уништавало је оригинал, и не само то - слика није могла бити у штампарској преси заједно са словима. Изједначавање отисака слике и словних знакова технички је решено тек осамдесетих година 19. века.

Изградња Беле куће

"НА БРЕГУ САВСКОМ"

КОРИСТЕЋИ све могућности тадашње штампарске технике, Миловук издаје не само "Београдске илустроване новине", већ и "Илустровани календар" и "Илустровани свет", "Науку о музици" са 35 у тексту уштампаних дрворезних слика (1867).

Београду посвећује и једно музичко дело - полку за клавир: "На брегу савском"!