НАЈНЕОБИЧНИЈА фигура и највећа атракција Београда, током немачке окупације и по ослобођењу, био је Драгољуб Алексић (1910-1985), рођен у селу Вина код Књажевца.

Овај необично снажан човек, челичних мишица и атлетске грађе, био је изузетно упечатљива личност, а сећање на његове подвиге и данас чувају неки Београђани.

Неустрашив акробата, филмски сценариста и глумац, био је по занимању ковач. Па ипак, доживео је да о њему пише и чувени лондонски "Тајмс".

Током ратних година Немци су га хапсили под изговором да његов филм "Невиност без заштите" - први српски средњометражни - буди националистичка осећања и узбуњује јавност. Није му било лакше ни по окончању окупације, јер су га ослободиоци оптуживали и затварали тврдећи да је колаборациониста, јер је куповао од непријатеља биоскопску апаратуру и филмске траке.

Доказао је, у оба случаја, да је недужан и "Невиност без заштите" пунила је оно мало преосталих предратних биоскопских сала, на опште задовољство Београђана, жељних забаве после сурових четворогодишњих окупационих ратних година.

- Имао сам тада 12 година, и са родитељима живео на Теразијама на петом спрату Палате "Београд", изнад биоскопа-позоришта, где су се приказивали немачки УФА филмови и ретко појављивали на сцени позоришта глумци у неутралним улогама - приповеда за "Београдске приче" Властимир Игњатовић, искусни новинар и хроничар тог доба. - Са прозора нашег стана лепо се видело како Алексић излази из седишта иза пилота, стаје на доње крило двокрилног авиона и спушта се "лоповским" лествицама. Стављао је неку гуку у уста и висио држећи се једино зубима на челичној сајли, док је у обе руке носио југословенску тробојку са црвеном петокраком звездом.

Људима, на улици или у домовима, застајао би дах док су се дивили изузетној храбрости акробате који је, на вратоломан начин, увесељавао становнике града, који је у том тренутку имао тек нешто мало више од 400.000 житеља.

- Са родитељима и сестром редовно сам ишао на Студентски трг - додаје Игњатовић. - Тамо је Алексић изводио, пред одушевљеном публиком, неколико својих популарних, драматичних тачака.

Најузбудљивија атракција одвијала се када би акробати неко из публике изнад шака везивао руке ланцима и закључавао их катанцем. Потом је Алексић улазио у дугуљасти гвоздени кавез подигнут на око 25 метара висине причвршћен канапом за специјалан стуб. Тада би конопац, додатно - запалили.

Акробата је настојао да се отараси ланца пре него што пламен на конопцу стигне до кавеза. Увек му је то успевало у последњим секундама. Тада би добио громке аплаузе неколико хиљада гледалаца на Тргу.

Храброст, концентрација и невероватна равнотежа код њега доминирале су док је возио бицикл на челичној сајли разапетој између кућа са обе стране улице.

Пожаревљане је шокирао када је онемогућио, "сировом" снагом, да полете два захуктала авиона, са једне и друге стране овог Баш-челика.

- Имао сам прилике да се лично упознам са овом урбаном легендом - уз огромно поштовање се сећа наш саговорик. - Често је навраћао у посластичарницу "Таково" на Теразијама, коју су држали мој отац Борисав и мајка Станојка, а његови присни пријатељи.

Алексић је био онижи, са раменима "као шифоњер" и невероватно снажним рукама. Његове шаке су код поздрављања, "претиле" саговорнику да ће му прсте и зглоб претворити у "млевено месо".

- Знајући за своју надљудску снагу, он је у тим приликама настојао да буде необично нежан - сећа се Игњатовић. - Још га памтим као шармантног човека таласасте косе и неодољивог осмеха.

Наш саговорник се са великим поштовањем сећа снажног хероја свог детињства. Бавећи се његовом биографијом, ипак нам скреће пажњу на то како неки хероји неповратно заврше у сенци времена, незаслужено потиснути из сећања јавности.

- Како се, готово увек, судбина поигра са херојима, тако је и Драгољуб Алексић скончао са 75 година у беди - закључује Игњатовић.

- Овај свет напустио је у Старачком дому на Бежанији, заборављен и од власти, и од оних којима је украсио детињство својим бесмртним акробацијама. Остао је и без било каквог значајног признања јавности. Али задржан је у срцима и успоменама оних који су имали ту привилегију да виде његове вратоломије и филм пун нежности двоје заљубљених.


ФОТО-ДОКУМЕНТАЦИЈА "БОРБЕ"

У раскошној фото-архиви којом располажу наше колеге из "Борбе" пронашли смо и снимак који показује како преко Алексића прелази аутомобил. То је била још једна врхунска атракција овог врсног уметника, забављача и атлете.

Подсећамо, архива "Борбе", као и фото-документација ове угледне куће отворена је за све истраживаче које интересује историја Београда, али и ондашње државе.