Тројке после две деценије

ЖАРКО и Наташа из Београда дуго су чекали принову, и не слутећи да ће њихова срећа бити три пута већа од оне којој су се надали. Пре две године, са мамом из породилишта су дошли Виктор, Теодора и Христина - тројке које су дом Стојковића испуниле радошћу, смехом, грајом...

Природа некада удеси ствари онако како само она хоће. Одлучила је да тако поступи и у породици Стојковић. Скоро две деценије Наташа и Жарко чекали су да постану родитељи. Када су већ, готово, изгубили наду да ће остварити свој највећи сан, решили су да окушају срећу вантелесном оплодњом. Знали су да се често дешава да се на овај начин рађају близанци, али остали су затечени када им је доктор рекао да ће добити чак три бебе.

- Наравно, били смо изненађени, шокирани, али у исто време и радосни - прича за "Новости" мама Наташа. - Лекари су нас питали да ли желимо да задржимо све три бебе, јер се, често догађа да, због превеликог терета, порођај не успе, а и здравље мајке може бити угрожено. Иако смо и супруг и ја били уплашени, ни тренутка нисмо помислили да се одрекнемо једног детета. И сада, када после две године размишљам о томе, поново бих урадила исту ствар.

Сада двогодишњаци Виктор, Теодора и Христина, рођени два месеца пре рока, неко време провели су у болници. Данас су срце породице. Како они дишу, тако и остали - родитељи и баке.

- Одмах по изласку из породилишта наступиле су велике обавезе, у жестоком ритму - спремање хране, пеглање пелена, распремање, даноноћно дежурање - објашњава нам Жарко како изгледа живот са тројкама. - Али сав напор престаје када их узмем у наручје и схватим колико сам срећан што сам отац три предивна анђела. Срећом, у помоћ нам прискачу баке које су увек спремне на дружење са својим малим унучићима.

ВИКТОР, Теоодора и Христина сада су права "екипа". Спавају једно поред другог у кревецима, играју се истим играчкама, заједно цртају, једу, одмарају... Када једно плаче, остали га подржавају. Када је једно будно, други не мирују. Када се успавају, сви су се успавали.